Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају твоје краљеве и бане, Крв твојих синова, и завет отаца.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом. Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
је у великодушном праштању које је ретко у патријархалној култури („Помало је такијех јунака / Ка што бјеше Страхињићу Бане“).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За стваралачку тајну нежну као саса кад непозвани песми на врата однекуд споља бане, а песник лежи беспомоћан у земљи дубље од два хвата.
јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале. ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ Иду царским друмом људи као из пакла утекли, непца им љута рана пали.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Марко смјерно, оборенијех очију. Пошто два-три пута уздахну, настави: — Е, мој бане, право рече: е ми се све чини као сан један!
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио?
За њом цикну Милица: — Куку, браћо, добро моје! За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере! Кнез се подними на једну руку, а други длан положи на Јанково кољено.
— Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико! Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо!
А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико! Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!... — Нека, Јоке! — рече он још блаже.
риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо и оружје најбоље пјесма описује: „А какав је од Острога бане, За пасом му двије пушке мале, О рамену дуга брешка виси, О бедри му дуга гадарија, До пола је вуком опшивена, На врху
— Вазда поклањао, имао зашто, имао одакле, катунски бане! А ја ти у твоме дому што мање требао! Кнез уђе у кућу, а медик, задовољан, оста пушећи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе? Него, бане, не заборав’ Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој
Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра! Када, бане, тамо дођеш, Ти не немој бандунати. Још те молим с јадовима,
Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра! Када, бане, тамо дођеш, Ти не немој бандунати. Још те молим с јадовима, Ах! за наша веља добра!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
је одјевен, то ти ја не бих умио боље описати но што га (њега истога) описује народна пјесма: „А какав је од Острога бане! „На његову дебелу дорину!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Плакао с врећом пред твојом кућом! Бане домаћине, вазда примицо, никад не одмицо. Примакло се љето, родило ти жито; било ти по дну бусато, по средини трсато,
Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао! 5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице!
Сачува те бог, бане, домаћине, од попузљива моста и стидећа госта, и пртене вреће и од сваке напашне среће. Више куће ти стог, на небеса
Више куће ти стог, на небеса свемогући бог, па дијели народу: некоме шаком, некоме капом, а тебе, бане, домаћине, и шаком и капом и врећом и сваком другом срећом.
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Вала сипај, да видим и то чудо! Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска! ПРОСЈАК (полази од Вилотијевића према излазу): Само полако, видећеш, басамак по басамак, па
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све су се мисли скриле којекуда: Ко кад у градић где се већ сви знају Бане у стари сокак нова луда И нагна народ у бег (док пси лају).
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Што не спаваш? Је ли што не спаваш?“ питам га. „Чекам те, баба ми казала“... „Ама, Бане“, кажем, „сине, хтео сам нешто да ти кажем, сине... погледај ме. Загледај ме добро.
Шта ћеш после, јадни, јадни мој Бане, шта ћеш после?“ Он је већ вриснуо, превија се као црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XXВл Једне године у касну јесен бане у наше мјесто мала талијанска позоришна дружина. Враћала се с турнеје по јонским отоцима, гдје је доживјела низ
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења
У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме! Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. — Вала, побро, па и нисам.
Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува.
Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. — Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. — Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! Испише чашу заједничку и пољубише се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити. Док одједном, изненада, из неког шумарка, бане, брате, пред њега тета лија. — Добар дан, побратиме! — Бог дај, сестро! — А куда ћеш ти, побратиме?
Ћипико, Иво - Приповетке
газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије.
Маре се подрубила, смрче широким ноздрвама, плете бјечву и реди каткада своју зелен. Однекуда к њима бане Дангуба, уставио се код њих, гледа их десним оком, тапка ногама и подсмјехује се; глођући поцрњели камиш, мрмољи кроз
И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор. Али наједном, изнебуха, бане у кућу жена му Анђа. — Што не заулариш свога човјека, па га држиш везана код куће, а не да тражи туђих жена?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад ти клањам се до земље, признајем ти дивну красоту, И пред светом, ево, скидам ти, бане, капу. Истина, воље своје си, и по свом ћефу корачаш, Сад си дужи, а сад с’ шаке се јављаш краћи; Сад размахнеш
Ћипико, Иво - Пауци
Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се. Уто бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке, приђе
И јавивши поруку отиде. Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана. Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете.
Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му: — Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим, плавим очима.
Рубач нареди рондару да поведе краву. —Илијина је, вељу ти. —Не мари... Уто бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана. —Моја је крава, — вели Илија, — зна све село...
—Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој! Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком. Маша погледа Раду и поздрави. —Остани са нама, вели јој сувезник.
А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша. Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Исидор носи на чукљевитим ножурдама опанке од свињске коже, струже њима по поду, и тада сам у стању да, пре него што бане на врата, склоним под јастук ову ствар. Откако завладаше ове жеге, стално сам на опрезу. Нисам комотан.
Таман почнем нешто да мислим, или боље да кажем: таман ми се мисли сјате око неког згодног места, кад изненада споља бане звекет и дрека. То су се судариле две крвожедне гомиле, решене да једна другу истребе.
Но одустао сам, јер сам се бојао да изненада неконе бане на врата и не затекне ме усправног. Тај би одмах повикао: „Чудо! Чудо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег'
Словенска антитеза, на пример, не уступа ни пред таквим оригиналним почетком као што је: „Нетко бјеше Страхинићу бане!“ Уосталом, она није ни честа ни увек иста: Или грми, ил' се земља тресе?
(Женидба Душанова) Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане. (Бановић Страхиња) Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно.
Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу!
12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА Нетко бјеше Страхинићу бане! Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола.
12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА Нетко бјеше Страхинићу бане! Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола.
Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола. Једно јутро бане подранио, зове слуге и к себе призивље: „Слуге моје, хитро похитајте, седлајте ми од мегдана ђога, окитите што љепше
Господара слуге послушаше, те сокола ђога оседлаше; опреми се Страхинићу бане: уд'ри на се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се
Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером моле
Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну
Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан
Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао. Но да видиш јада изненада!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија
Тек бане у кућу, па проси девојку. Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку екс