Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице). Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља. Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди.
Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда.
Беше ту селака и из околних села: Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља. У чети је било преко педесет луди, које младића које остаријих. Све дочека Станка и дружину на ногама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога је ова властела била дубоко прожета индивидуалношћу и сепаратизмом. Ни за владе јачих владара, банова и краљева, централна власт није никада имала пуну снагу и значај, као што је имала по другим српским земљама.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских, несрећних краљева и банова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
без изгледа на успех, јунаштво и неминовна несрећа, — то је основно обележје песама о времену Бранковића и хрватских банова као и песама О косовском боју.
Све је изгубљено, остаје само „худа срећа“. Истом трагиком обојене су и песме о времену Бранковића и хрватских банова.
се врати перни буздоване изнад б'јеле цркве из облака, он удари у банове дворе, те полупа срчали-чардаке, и ту уби два банова сина, и четири морска џенерала, и дванаест великих властела.
Дође двору бана Задранина, ал’ пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!
Али Вуче не чека подјеле, већ он откри злаћану бешику, па извади два банова сина, обојицу метну у торбицу, па прескаче од трна до трна, привлачи се од грма до грма, и утече (весела му мајка!
), и однесе два банова сина. Кад Кумрија сиђе са чардака и изиђе пред бијеле дворе, али нема туцака јунака. Кад је било сунце на заходу, ал’
овнујскога; ал’ ти ђецу ја послати нећу док ми не даш брата Милутина, и уза њга три товара блага, јер су скупља два банова сина од једнога сужња из тавнице“.