Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује.
У два удаљена столећа, дакле, Ми смо две барице које се цакле На два ничија, црна поседа, Ал у њима се једно сунце огледа: Сунце љубави према истини И правди, на
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Милиони ситних јегуљица хитају тада узводно, искоришћујући и најмање поточиће, каналиће и барице, па чак и житко блато.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј!
На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. — А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво.
— викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. — О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„И јарџије с њима спавају“, задовољно је потврђивао главом. Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила. Смем ли да се радујем?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уф... ф... ф... ф... Па се стреса капетан Фикус, мокар као амрел, и скида мекинтош са кога се слива вода и прави барице по патосу. — Изнесите мекинтош, човече Божји, изнесите мекинтош. — Молим, господине пуковниче, ево сместа.
Онда сељак одлази у авлију, иза дућана, да се обрива. Окваси мало образ из неке барице оданде у авлији, а и не сапуња, па вуче, вуче, али ни длаке: више очупа и одере него што оним бријачем осече.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У пазусима лишћа стоји вода као у чашама. А по друму, доста исквареном, барице, и млаке. — Ух, лења равничарска вода! — гунђа у себи госпа Нола бришући се по рукаву од блатњавих капљица.