Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Док у подневној сумаглици чили Трајект што без журбе према копну хрли. Ту где беспослени турист снима барке, Са сламним шеширом спуштеним на чело, Храм назирем, стваран испод летње варке Мора што трепери док шапћем
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И кад год ми се догоди нешто непријатно, мислим кад улетим у неко срање, одлазим до те Нојеве барке, завучем се у кабину и опалим један сан салвадор.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше. Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења. Иако нисам још ништа приметио на језеру — једва две-три барке, које се скоро и не мичу на његовој површини — враћам се обали. Поштанска лађица мора да је у задоцњењу.
Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске барке. Људи на њима су ћутљиви и лаганих покрета.
Ја прво чујем њихове мреже, кад падају у воду, и весла, и тек се онда појављују барке и рибари иза траве и трске. — Има ли рибе? — Врло мало, млади господине. — Али ће за вечеру бити довољно? — Можда.
Биће вам врло тешко водити тај рат. — Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало Острво. Тамо ћемо их чекати да дођу. — Сасвим величанствено („Кањош Мацедоновић!“ мислим у себи).
Сељаци са Великог Острва вас чекају што сте уништили мале фазанчиће, овдашњи рибари поздравиће вас кад им вратите барке, а о родитељима и да не говорим. Дечаци ме погледаше подозриво.
Између две травке, или између мојих прстију пред очима плове барке по води. Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта је
Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе. Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру.
— Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.
То сребро је треперило око једне сићушне рибарске барке која, изненађена, као да се трудила да побегне. — Мислим да сам говорио једанпут са вама. Не сећате ме се, Ивона?
Као биљка. Муња која суво ошину небо показа одједном све обале језера до највећих прецизности. Барке које су укотвљене неколико километара даље уз обалу, мреже, врбе над њима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја, сасвим сигурно, не. НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов. Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора.
На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке. Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за становништво и мали лов.
На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој барци. У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора. Чекрци шкрипе, дижемо сидро.
Горе се дотле игра бродова смирила. Наш пар је бацио мрежу и сад је и ми спуштамо. Дуги пајвани трче са ребара наше барке у дубину морску. Мрежа се чини огромна, а спушта се на дно мора, јер је риба доле, у тишини.
Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.
Две барке сад круже и све се више ближе, играју се као голубови. Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва,
шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе. Барке су се судариле и притегле као да извлачимо дављеника. Нови сада светли у даљини. Острва се црне. Уоколо је пустош мора.
Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање.
” Но ја знам да се морнари не даве више, одвише често, у мору. Питам га да ли је још обичај да мртваце сахрањују у барке, које пуштају, кад је бура, на море. Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће.
Дошао сам на северну обалу, у Роскоф. Била је недеља, и све су рибарске барке биле извучене на копно. Деца, што смрде на лој, трчала су за мном и водила ме по обали.
Прешао сам за време осеке сухим, а сад је била плима, и све је било поплављено. Вали су ударали о балване, и оне барке, које су пре подне биле извучене на копно, љуљале су се сед, у даљини, на води.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
206 ХАМЛЕТОВА ПАРАФРАЗА 208 СТУДИЈА 210 СМРТИ 212 ТЕЗА 214 ПОРУКА 217 ЋУТАЊЕ 218 БАРКЕ 220 УТЕХА 222 ОДБЛЕСАК 223 БЕЛИ МИР 224 РОДНА ГРУДА 225 ЗИМА 227 РОНДО 228 ВЕЛИКИ ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ
Тако ћете, снови, и ви једном лећи. БАРКЕ Незнано куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’
Тако ћете, снови, и ви једном лећи. БАРКЕ Незнано куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’ крајеве жарке, У земљу снова,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А из барке допиру звуци мандолине и чежњив грбавачки тенор запијева некакав Торна а Сорренто. Плава идила с мјесечином...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
обмане, рецимо ова из кратког романа Људи говоре (1931): „Између две травке или између мојих прстију пред очима плове барке по води.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
По обали мрежу разгрћу рибарке; На пијеску леже изваљане барке. Негдје красна бије и мотика звечи, И чује се стадо и жамор ријечи, Галебови круже, блеска перје меко;
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
били у стању да изићу на крај с ускоцима, те су затражили од аустријског двора да се ускоци „уклоне из Приморја, а барке њихове да се спале“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
док се у крај на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се са свученом кошуљом, скочи с барке у море, језеро ли је било,... хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане.
И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину. Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа.