Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
носила испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и гнездо неке барске птице. Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама. Понели смо сви по једно, за успомену.
И тражила је тако ми Бога. - Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С., Обичаји веровања у Скопској Котлини, СЕЗ, књ. ЛИВ, СКА, Београд 1939, с. 525. ²⁷ Јововић, М., „Из Бара и барске околице у Приморској нахији“, ЗНЖОЈС, књ. И, Загреб 1896, с. 102. ²⁸ Раденковић, Љ., исто с. 25. ²⁹ Раденковић, Љ.
, исто, с. 176. ¹⁹ Петровић, А., исто, с. 453. ²⁰ Мићовић, Љ., исто, с. 174. ²¹ Јововић, М., „Из Бара и барске околице у Приморској нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 94. ²² Грбић, С. М., исто, с. 109.
34-49. ⁴ Зечевић, С., Српске народне игре, Вук Караџић, Београд 1983, с. 89. ⁵ Јововић, М., „Из Бара и барске околице у Приморској нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб, 1896, с. 94. ⁶ Филиповић, М. С.
225. ¹⁰ Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 329. ¹¹ Јововић, М., „Из Бара и барске околице у Приморској нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 103. ¹² Караџић, В. С., исто, с. 266. ¹³ Чајкановић, В.
, „Црногорски прилози из Глухог Дола у Црмничкој нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Јововић, М., „Из Бара и барске околице у Приморској нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Јоллес, А., Једноставни облици, ЦСЦ, Загреб 1978. (Јукић, Ј. Ф.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа. Покрај пута се дизала нека шеварика и осећао задах барске тиње. Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири.
Негде у бари закрекеташе жабе и вечерњи поветарац зашуме кроз кукурузе, носећи мирис барске траве. Вечерњача заблиста. Траило помоли главу, па изиђе, а за њим и ми остали. Двојица последњих изнеше лагано Рајка.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене. А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате.