Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„на Теодора Филиповића у Московску, где се нађе”, а мур онај о камен истрем, па путујући у Москву бацим га у једну бару да се не нађе више. Одма Теодор узме оно писмо и од свога содружества скупштину учини.
Пође он и алај-бег, прате нас, и ништа нас не чувају. Дођемо у Црну Бару, одјашемо од коња, чекамо да наши доведу она четири бега, да се разменимо, но нема и̓ — а већ ноћ.
Нађоше мени мачванске кочије. Ја се возим, а Турци једнако окружили око кочија. Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу Смиљанића и више капетана и коњика.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару. И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци.
Орао је и копао те се хлебом xпанио; а то су му и стари чинили. Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.
све. Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он. Стоку, колико ко чега има... све!
— Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!... Не би их могао нико завадити!... Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њиx завадио! — рече он одсудно. — Да ми је тако нешто!
Ја сад добро видим шта ти желиш!... И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... —— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!...
— Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!... Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!
како? — Лепо. Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем. Лепих сам се ствари наслушао!... Црну Бару ће Турчин закрвити. А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...
Јадна моја мајко!... — Жене јаучу, луди се стиде суза!... Него... чујеш Ногићу? — Шта? — Још данас иди у Црну Бару. Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо. Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.
Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка. А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима... Сад збогом!
— Еј, мој Иване!... Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех. А оно сад?... Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују... Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? — Знам! — рече Иван.
— Дево! — викну Станко. Али Деве беше нестало. — Нема га! — рече Ногић. — Онда, полази! — Куда? — У Црну Бару... Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... Сунце се појави велико, сјајно и румено.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другога, па к’о људи скачу у бару или у Тису. Пред другом кућом опет приповедали о Русима.
! Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем. Блага к’о божја росица... мо’ш је пити ко кеша бару, ништ не осећаш!... Та зар ја не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неће дакле, никад више, видети, своју планинску, милу, Сервију, свој Цер и своју Црну Бару, откуд је у Аустрију прешао, него ће отићи, још даље, у једну далеку земљу, у Росију.
Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са медом.
Лако је трговцима и капамаџијама Темишвара. И сенаторима. Ови су, међутим, оставили своју Сервију и Црну Бару, која је спаљена, за њима, Исаковичима, а немају куд.
Надали су се, првих година, да ће са њом моћи да се врате, у Црну Бару, и своје Поцерје, у небесном плаветнилу! Кад су приметили да су преварени и да се варају, Вук им је оставио у аманет
Такав ће дакле бити и он. Ускоро. Заборавиће своју милу Сервију, неће више никада видети свој Цер и своју Црну Бару, него ће шетати, како Вишњевски рече, одевен, нагиздан, добро плаћен, у сербском „гусарском“ полку, у Петерсбургу.
У снегу, варош и њена околина, личили су му на Белград, на његов мили Варадин, а дуж обале Дњепра, на Црну Бару. Кијев је био место, које, и непознато, дочекује, као познато. Исаковичу се указа као нека фатаморгана, лепа, у снегу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у бару, међу трском, по којој су скакале жабе Певали су, јер многи изгибоше и јер се многи поразбољеваше.
Извукавши се отуда, сва улепљена блатом, запала је у неку бару, из које више, ни десно, ни лево, није налазила излаза мада је падала у несвест, чувши жабе око себе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се траже сви они подводачи, странци, покераши, блефери, све оне лепе жене и уклети песници што су први седели у кафе-бару »Теразије«, док је био још нов новцат и док се у њему служило вруће млеко у чашама опточеним сребром.
се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му купим фес, Он са њиме Трес-Трес-Трес!
размишљајући при том како неке сасвим обичне ствари звуче различито на другим језицима. — Чекаћу те у аперитив-бару »Интернационала«… —наставио је да преводи сам себе, уживајући у осећању да је странац у свом родном граду.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је то двадесет четвртог августа хиљаду деветсто четрнаесте. Први вод загази у бару, преко неправилно наслаганих врбових грана, набацаних на брзу руку.
маррш! И људи, гоњени страхом, а животиње, подстакнуте лармом, учинише још и последњи напор и како који возар пређе бару, као откачен опругом појури, те се заустависмо пред једним насипом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата. Дохватиш се руком за плот да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету ; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.
« А право је и рекао. Био је вазда беспослен. Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао. Често је примао и туђе кривице на се. Погоде се лепо.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јер шта би говеда среде, или суботе једне, Кад сунце у подне упече, а она ожедне? Бару си нацртао, ал прсти још те сврбе: Знак да ту фале једна или две жалосне врбе.
Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје. Потом нек једра сва подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и светлом луку Срећно довести у
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Чопор коња био је одиста доведен и натеран у бару у којој је било мноштво јегуља«. »Ја немам речи да бих могао тачно описати чудноват призор којим нам се приказала
добар сликар да сними сцену коју смо имали пред очима: индијанце који су, са својим моткама и харпунама, окружили бару, коње који су, ужаснути, скачући по бари, узалудно покушавали да се спасу напасти; жућкасте јегуље, које су се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А Брзокус бјеше и фра-Брне (ИИИ), (1819, † 1838, †† ?). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се. Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тога јутра мије скренуо пажњу на једног крупног Немца који је пио пиво у хотелском бару пошто је истоварио неколико корпи пуних хлебом, кифлама и питама.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике. Авијатичар је и крај сломљене ноге био румен и леп дечко. У бару је пијани Шкот са руменим коленима подизао коцкасту сукњицу, и подносио једном преплашеном Грку под нос своју маљаву
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Са зебњом су погледали доле, у непрегледну бару жуте и прљаве водурине из које су вирили врхови кровова њихових кућа, рогаџе врхова сена, поцрнеле крошње воћака.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
из тестијице што му хаџика донесе па још и лишћем запуши да би била што свежија, већ хоће баш да пије (показује ногом бару) овај брљак и шушњак. А хаџика, кад види, само мене грди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зета је била поштеђена од ратовања. Њоме је управљао војвода Комнен, намесник деспотов у Бару. У Смедереву је био постављен за заповедника син Евреноса, турски војсковођа Исак, раније намесник у Скопљу.
Прву књигу Иван оправио, прати књигу Бару и Улћину на Милоша Обренбеговића: „О Милошу Обренбеговићу, позивљем те у моје сватове, стари свате да си пред
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
који се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава чудовишта, стругну преко поља и пљесну у бару, у неко старо мочило за конопљу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није лепо бистре воде извор закопавати и жабокречну бару црпсти и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и момчету напред у столу старце учити и адет
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару. Доки се дивно допало; тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и умал’ му раме није одвалила.