Црњански, Милош - Сеобе 2
Није нимало личило на слику Темишвара. Било је то бедно насеље, напуштено од Турака, у баруштинама, са погорелом палисадом, порушеним кулама, и зидовима, са много брлога.
Трифун је видео Махалу, под багрењем, а видео је и Темишвар, у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима, утврђењима, прозорима, који су се на сунцу сјали и светлуцали.
То је била јава, није било привиђење. Па ипак, у исти мах, та варош, у неким жутим баруштинама Дунава, са брдом које се плавело и које је, после, нестало, у вечерњој тмини, Исаковичу се чинила само као нека луда
Знао је сваку баруштину. Био је један од Славонаца, у том крају. А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука, на коњу: „Ајме мене – крижопуће!
Велика, огромна тишина, до неба, била је та супротна обала, са својим баруштинама, и далеким, плавим, брдима и планинама. Огромна, тужна, празнина.
у плавој кринолини, са црном лепезом у руци, него као дете у гробу, иза којег остају Дунав, и варадински шанчеви, у баруштинама, и даљини. Тиса, у врбацима, који се још зелене, уз Сунце вечерње, које залази.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спремао се топал, пролетњи дан, после кише. У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и
Стигавши у зору, са југа, пред варош на другој страни Дунава, пук застаде у баруштинама, да се издува, пре но што буде прешао да се покаже.
То је, код куће, под Варадином, највише вежбао. Град Св. Луја био је на равници, сав обрастао биљем, зазидан дубоко у баруштинама. Са једне стране бранио га је широки ток Рајне и један рукавац, а са друге, тврди бедеми и скривени јаркови, пуни воде.
Ако се преваре у његовом брату Вуку, који би да их све најрадије опет потера по равнима, брдима, баруштинама и шумама све до те непознате Русије, до које се скапава док се стигне, видеће ко је он, Аранђел Исакович, коме је
У дољи и на брду видела се цела варош, расута међу баруштинама и трском, а, даље, прокрчене шуме и, дубље, широка река, у тршчацима и барама, међу врбацима, из којих се указа
И збиља, чим га вечерњи поветарци мало освежише, он се прену и ућута. Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још осветљене сунцем.
и заиграше, уз дипле и зурле, и цело се село опи ракијом од дудиња, крстећи се и љубећи се, над широким поплавама и баруштинама, што су расле сваки дан, све више. Дан‑два, затим, удари снег и мећава X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ.
Сетивши се насеља свог и насеља свог брата, која је, кроз три дана, опет, требао да угледа, у води и баруштинама, он помеша и њих у тај свој осећај узалудности.
Да измећу њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на дому, у баруштинама, нема никаквог смисла, ни везе. Да са њим, Вуком Исаковичем, читава та немачка царевина, у ствари, само збија шале.
Оно га је задржавало очајног, замуклог, сулудог већ од патње и туге, међу тим баруштинама и водама, што се испараваху над земљом, коју је од милоште звао Новом Сербиом.
Краков, Станислав - КРИЛА
Поломљени костури су ломили жуте трске у Пинским баруштинама, уз праскави шобот вода на које се враћало избачено блато, и уз плашљиве крике дивљих патки са црвеним кљуновима.