Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Млого је и други̓, осим барјактара, Турака падало, и у нашем шанцу млого се ранило и коња погинуло. После трећега јуриша Турци се поиступе мало, материзе
Матавуљ, Симо - УСКОК
И ти си од браства, па је право да знаш сву истину. Милица је вјерена још у колијевци са сином цуцког барјактара, Радоја Драгојева. Радоје бјеше као најбољи Цуца, а бјеше још од најбољих пријатеља нашега кнеза.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Нису!... Ја сам био барјактар! — А био си Орловићу Павле! Па?... — Па се око барјактара највише тукли... — А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Богме хоћу, стрико! Стана је вјерена још у колијевци. Знавао си, ја мним, покојног бјеличког барјактара Радоја?“ „Знао, те добро!... Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!
— Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја! — Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!... — Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море! Бог с тобом, друго, та јесам ли ја мати Станина!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд., тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен).
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
не налазимо само у Петровићевој поезији него и у његовој изврсној анализи познате народне песме „Женидба Милића барјактара“63. Анализа се креће од сижеа и ликова у песми ка прикривеним и временски све удаљенијим обличјима и значењима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
налетали и скакали шанцу, као чопор тигрова, ја чух где један од мојих комшија рече своме другу: »дед ти онога барјактара, а ја ћу овога« (барјактари су искакали напред; пушке грунуше, а мој комшија узвикну: »Ох, како га подватих!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69
Јанковића, Од Хорвата Мато; описе девојачког одела и лепоте у песмама: Бан Зрињанин н Бегзада дјевојка, Женидба Милића барјактара, Удаја сестре Љубовића; описе опремања коња у разним песмама о Марку; описе мегдана у песмама: Бановић Страхиња и
па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове:
У Женидби Милића барјактара понављају се невестине речи о томе како јој је омрзнуло сунце, а то је тренутак кад почиње трагедија.
Максима Црнојевића, Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
Намера је намрила била на јунака Орловића Павла, на кнежева млада барјактара. И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се
66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА Мили боже, чуда великога! Кад се жени Милић барјактаре, он обиђе земљу и градове од истока паке до запада, према
коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.
са својом дружином, те повата свијех у планини, погуби нам три најбоља друга: четобашу старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по биљегу: мене ј’ онда уши осјекао, па је мене
“ Па опали брешку оковану, те укиде Чулка барјактара, — пуст остаде барјак на ледини! Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори зеленој, а не знаду стаза ни богаза.
два Недића млада, погодише у турској ордији до два брата, два Турчина млада, оба брата изврх Вуковија, оба брата, оба барјактара; оба па’ше, ногом не макоше, барјаци им пусти остадоше.
Земљи паде Дамњан Кутишанац, земљи паде, пушци огањ даде, и он уби у турској ордији из Зворника Асан-барјактара; Асан паде, барјак му остаде.