Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За „одвезивање“ мушкарца користи се и ова басма као лек: „Ја сам ткала тканине, / рипили су потплаци, / отворили се зечеви, / али данаске / нити се покидаше / зевови
Вероватно најпознатија басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи: „Около двора дупчићи,
Такође је веома позната и следећа басма коју невеста изговара на венчању, пошто прво у себи зовне мужа: „Колико ти у глави зубова, онолико ти родила синова.
“¹³³ Са истим уверењем и жељом да се демони уплаше и одагнају, изговара се и следећа веома сугестивна басма: „Крст на небо, крст на земљу, крст на свакојак зглоб. Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и стегнут новом јаком кошуље идем, слушајући задовољно како ми лупарају нове ципеле и како шушти и крши се нова басма на минтану. Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре. Али су јој изгледале незгодне што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Или се болестима прети водом, ватром и другим средствима.“2 Бајаличка „басма“ је обично молитвеног карактера. У њој се мешају пагански састојци са онима који су прешли из хришћанског учења.
(Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко! Ова се басма не примила ни мене, ни тебе, ни башче грађене, ни воћке сађене, ни овце јаловице, ни краве баковице, већ Мује и Мујина
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича, пословице и изреке, враџбина и басма, брзалица, клетве и заклетве.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена. Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296). Највише се у народној медицини употребљује б.
, 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286). Такође је лек од змијског уједа (ГЗМ, 12, 1900, 134; 150), и диуретик (ГЗМ, 1892, 142). Теј од д.
, »па му не море никаква басма ништа учинити« (СЕЗ, 41, № 186. Упор. и Маринов ‹Народна вра и религиозни народни обичаи, Сборникъ за народни
К. се употребљује као лек од главобоље (ГЗМ, 6, 801), ницине (СЕЗ, 13, 360), костобоље (при том се говори басма, ЗНЖОЈС, 7, 164). КРОМПИР Картоффел (ѕоланум тубероѕум). Кромпир, кртола.
, липиног и врбовог корена (ЗНЖОЈС, 15, 128). Л. лишће даје се кравама кад им тргне млеко, и том приликом говори се басма, у којој се л. Богом сестрими да буде »сведок« при исцељењу краве (ЖСС, 125. Л.
Град доводе душе мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је њима; исто онако као што се сличне приче причају у приповеткама типа Леноре, да би се заварао мртвачки
О ј. вези са демонима сведочи и басма коју код Поповаца говоре деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда
« (СЕЗ, 70, 1958, 629). Помоћу ње се врача против болести жабине на бравчету, а басма против »поганице« (пробади) завршава се речима: »Купинице, по богу сестрице, скупи (етимолошка магија!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јаглак — марамица јагурида — незрело јазија — писмо јала — те јашмак — танка копрена јеглен — разговор јума-басма — тканина јутредан — сутрадан кабает — кривац кавур — неверник казначеј — благајник камик — камен кара-севдах —