Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Место хероја, трговци фразе Громкије од свих звона; Жандари посели Фошове стазе, И рове свих батаљона. Сад марсељеза предводи стопе, И с Марне убојне трубе, Џелату док се до пања попе Где главу Француској рубе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из десетог јегерског батаљона што се била испречила на самом улазу са разјапљеним црвљивим трбухом и уланским сјајним и репатим шлемом више
љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне лешине из десетог стрељачког батаљона. Он погледа по селу.
и кубетима доле на траву у порти црквеној и да није било једне надувене лешине неког војника из десетог ловачког батаљона на коју је пао, не би ни остао жив.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли секретар штаба батаљона, Раде Чувида, бивши општински чиновник, али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у Радиним рукама и
Ко би се онда чудио што се на суђењу начечио читав штаб нашег батаљона. Чак се у соби нашао и командант Миланчић, стигао с положаја, из акције.
Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи. Интендант Крајишког пролетерског батаљона већ уз пут је осмотрио све живо што се мицало у близини усамљене куће и кисело закључио: — Слаба вајда: овце
— Знам, брате, знам, објашњавали су то на конференцији. Зато се и бојим да не нагазим на Прву или Другу чету Ударног батаљона — запреде сељачак. — Зашто баш од њих зазиреш?
Ова шала растеретила га је за читав дан унапријед и он, олакшан, разведрено стаде пред своје команданте батаљона. Натмурени ратници и сама одмах развукоше усне. — Шта је, другови, може ли се? — Може, друже команданте, може.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ...
Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука... Мало после, један батаљон поче да се свија и прилази нама.
Мало после, један батаљон поче да се свија и прилази нама. Испод самога врха се заустави. Командант батаљона разговарао је са командирима чета, показивао им и он руком у правцу реке.
А митраљез као да је побеснео... Телефониста дотрча и јави како командант батаљона извештава да се непријатељски митраљез налази у шуми, испод великог храста. — Осматрајте брже, сви осматрајте!
Подне превалило. Мост још није готов. Војници леже на обали и спавају. А на супротној страни, код онога батаљона у резерви, свира музика и војници играју.
Али наједном застадосмо запрепашћени... На супротној обали, код оног батаљона у резерви, засвира труба, онда настаде неки жагор, припуцаше пушке и војници, у паничном страху, полетеше обали.
— Одмах испред села развијте се у стрељачки строј! — наређује командант батаљона. — Разумем! — отпоздрави један поручник. Онда се журно окрете својој чети: — Војници, непријатељ је испред села.
Наш командант пука је издао наређење оном команданту батаљона, да размести своје војнике као заштиту артиљерији. Прокисли и преморени, шљапкали су мрзовољно пешаци поред топова и
— Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи
— Ко пита? — зачу се глас из рупе. — Ја, господине поручниче. — Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли.
Од последњег правца сто метара улево, и нека повећају за двеста. Брже, брже! Наједном се створи ордонанс из батаљона. — Пита командант хоћете ли отпочети гађање? Па и командир чете пратио војника. — Море, пустите човека нека ради!
Сутрадан је командант батаљона тражио изјашњење од командира чете, а овај опет од Радојка због ове ноћашње узбуне. — Ето, видиш — прича нам љутито
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Извадио ме је и из школе за резервне официре и упутио ме одмах на ратишта. Бечкерек се орио Од пијане песме батаљона стајаће војске која је одлазила.
Командант нашег батаљона, мајор Јанаушек, који ме је мрзео, имао је обичај да нас тера на јурише, у подне. Вели, ради бољег прегледа.
Пијем у славу смеха Банаћана који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Батаљона Банаћана, што су пуни смеха, са веселом песмом, опкољени стражом, марширали у болнице.
Жели независну Хрватску. Капетан Милановић псује мајку потпуковнику, команданту батаљона, који, пред стројем, говори немачки, хвали немачку војску и каже да су Немци најбољи били, у рату.
Хладовине нема. Добијам задатак да осигурам повлачење једног батаљона, са једном четом, и два митраљеза, код једног утврђења, на кршу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. Настаде џумбус. Једно право весеље, онако свесрдно.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија, други вод треће чете четвртог батаљона! МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда! МАНОЈЛО: А сад на стражу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па први војник поздрави га одсечно: — Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице
А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт! Он почине да се спрема: удешава товар, намешта добош, попушта каише да лакше дише и отпетљава
Секулином на част пука, служи и он — његов син, као Добошар прве чете другог, у свима тешким борбама, прослављеног батаљона.
девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном кантом, задуван, знојав, али ведар и пркосан.
— Зна, зна, како не би знао — заграје официри. — Е, бићеш онде. А чим наиђе командант батаљона, ти нам јави, знаш. Официри, после тога, безбрижно, као у логорској бараци кад нема занимања, играју „санса“ или
Те ноћи командант не оде у варош, те ноћи Секула Ресимић, добошар прве чете другог батаљона, беше у бекству. Исте оне године у марту, за време великог затишја, београдско Ново гробље беше једна особито драга и
где изјави тачне податке о себи, признаде да се налази под судом због покушаја убиства, и постаде сеиз команданта батаљона.
А командант батаљона, увек насмејан, фини официр белих руку и црвених образа, тек што беше дошао из дивизијског штаба, одакле га послаше
Затим дивизијар мамуза коња и с начелником штаба одмиче мало, па стиже команданта батаљона који јаше на челу колоне. — Како је, како, дечко? — Ето, да кажем, гос' ђенерале, врло добро, хвала много...
Кад мој командант батаљона, мајор уђе у варош и после човек не може отуд да га истера, онда... — Који је то? — плану пуковник Недић.
На жалост, позната ти је наша несрећа у турском рату, кад су два наша, рђаво вођена, батаљона одступила са положаја љумских. Тешко ми је да позлеђујем ране и да ти описујем ову несрећу што је задесила пук.
и шале, ми смо, убрзо, увидели да нам то не иде за руком ове тајанствене ноћи: када се корачало на погреб једног целог батаљона и када се задржавањем даха и уздржаним кашљањем, све ближе ишло једном опремљеном гробљу са ракама које жудно очекују
Краков, Станислав - КРИЛА
ШТАБ БАТАЉОНА. Ађутант, ппоручник Душан Каповић из Београда. Интелигенције јаче. Карактера отвореног. Веома схватљив и енергичан.
Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи. И мајор је остао жив и дошао је. Седео је забринут и тужан. Бркови су му падали рашчупано н из
— Душане, на, прочитај. Рука којом пружи хартију описа изломљену пругу. — Наређује се покрет батаљона. Већ су заповести одјекивале тупим одјеком у шуми. Ускомеша се цела јаруга. Купиле се ствари и спрема товарила.
Митраљези ношени на рукама љуљали се и претили. Потом се све овде код ове остале половине батаљона умири. Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења.
Дуге мршаве руке биле су му чврсто везане. Тако је наредио нови командант батаљона, Алекса Љубишић, мајор који је волео коњак и имао чворуге по глави. Он је говорио да све бунтовнике треба пострељати.
Рекли су му да је то нови командант батаљона. — Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком. Искупљали се ордонанси, посилни и телефонисте.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
а пред њим је стајала трипут јача турска сила, која је уз то још једнако довлачила поткрепљења од својих резервних батаљона, што су остали на путу између Ниша и Грамаде. И тако Књажевац падне Турцима у руке и они га одмах спале.
опет јавља потпуковник Лаза Јовановић да је код Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога заробљенога Татарина), а сва се остала војска повукла из зајечарске
Док се штаб спремао узруја се и делиградска војска и замало, па је све било на ногама и под оружјем. Осам батаљона сиђоше у дугим редовима са својих логоришта са висова око шанчева, постројише це на друму и одмаршираше Алексинцу.
Стефана, који сачињавају крајње лево крило алексиначке обранбене линије, где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним ескадроном.
где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним ескадроном.
Из Алексинца ће се у 4 часа у јутру кренути 8 батаљона са целим генералним штабом да поткрепе нападну војску на левој обали.
испава до 3 часа у јутру, тада да се полако без ларме избуди, и брзо опре ми; комесари тада већ да су свуда код својих батаљона са храном; и одмах нека је разделе војсци.
Комаров посла једнога коњаника да види шта је. Још це коњаник и не врати, кад дотрчаше два коњаника из београдског батаљона (Бајлони и Никола Ђорђевић, чини ми це помоћник Терзибашићев). Долазили су с тешичке, дакле с турске стране.
Команданту тих батаљона Комаров рече тако јасно, да смо сви чули: — Оне колоне, што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их
Дотле ће се повући наша четири батаљона што це боре под Тешицом; ево ја им сад одмах шаљем наредбу за повлачење. Кад се сва наша војска повуче од Тешице, онда
Да се сузбију Турци што се почеше кретати пред самим алексиначким фронтом, пошљу им на сусрет два батаљона, и по шумарцима више села Глоговице (четврт сата пред Алексинцем) заметну се чаркање које је трајало до мрака.
Баш кад ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам напред говорио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Близу смо положаја. Али нисмо ни стигли до њега, а стиже наређење да се стане. Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити.
„Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше. Направи се гужва. Командант батаљона одреди мене да успоставим ред. Морао сам и револвер да потржем.
Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире. „Вечерас морамо да сменимо пешадију — говорио је.
Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро...
Наравно. Утом излете пред нас један ордонанс, који нам објасни где је заклон команданта батаљона. Није било далеко. Сјурисмо се код њега. Светислав се мало придиже и обрати се Мишићу: — Тресни ми мало овај јастук.
Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе. Кад сутрадан стиже наређење да се наша два батаљона, први и трећи, извуку из борбе и прикупе код Бродске реке. Питао сам се: зашто?... због чега?
Али зашто баш на мене да наиђе змија!... Моје размишљање прекрати ордонанс, који ми јави да ме зове командант батаљона. Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу.
Маказе за сечење жице. То преподне, деветнаестог септембра, позвао ме је командант батаљона. Био је, чини ми се, нерасположен. За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона.
Био је, чини ми се, нерасположен. За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона. Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену.
Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди. Сазнао сам да ће нам бити стављена на расположене још два батаљона пешадије. Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду.
Чисто с поносом ми рече: — Видиш ли, сада могу сам да пушим. — Онда настави: — Било је прошло подне, када командант батаљона нареди мени да са неколико војника пођем у извиђање.
У очекивању заповести војници су били полегали, да смо једва пролазили између њих. Команданта батаљона нашао сам у једној колиби. Ађутанту је диктирао заповест.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама нећу да питам ни за кога! — љути се један командант батаљона. — идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи! — мисли свакако на свога команданта пука.
— Да ли ви из почасти уступате нама првенство? — смеје се потпуковник Петар и рукује са једним командантом батаљона. — Не, него вас „голаће“ стражарно спроводимо.
А после, да и ми пешаци видимо како је то бити у позадини — дира га командант батаљона. — Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво!
— Куда, побогу, човече?! — запита потпуковник Петар једнога команданта батаљона. — Пронашли су војници пећине поред реке Врбице... Идемо тамо... Најзад стиже наређење за покрет.
Кажу ми она два војника да је она супруга једнога мајора, команданта батаљона. Бежала је пред навалом. Тамо негде око Призрена нађе мужа и придружи се њему. Али уз пут их нападну Арнаути.
Тамо негде око Призрена нађе мужа и придружи се њему. Али уз пут их нападну Арнаути. Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране. Остатак батаљона се једва спасе. Од свих рањених изнесу само ову жену са дететом. Носили су је довде и, ето..
Али уз пут их нападну Арнаути. Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране. Остатак батаљона се једва спасе. Од свих рањених изнесу само ову жену са дететом. Носили су је довде и, ето...
Са њихових лица капљу грашке зноја. Њихов је поглед замишљен, а лице укочено. Ишли су журно. На челу батаљона јахао је командант. — Здраво друже! — обрати му се потпуковник Петар. — Зар и ти? — Шта ћеш!...
— климао је главом наш командант. — Ја морам да пожурим. Хајд’ здраво! — потпуковник Петар рукова се са командантом батаљона и потера касом. Прилазили смо положају Пожарске Косе, где се налазило село Доњи Пожар. Село пусто.
Но, сад можемо! Команданта пешачког пука нашли смо у рову, заједно са његовим командантима батаљона. Ту су они одржавали као неки ратни савет. Када су нас угледали, обрадоваше се.
Сваки командант батаљона изјави како би желео да та батерија припадне његовом одсеку. Али ја сам своју дужност извршио и вратио сам се.
— Ево како... Да вам прво изложим општу ситуацију. О томе ми је говорио командант нашег четничког батаљона једне ноћи, кад смо стигли на Кајмакчалан.