Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да му је само да га не погледâ оним очима, а он би њој судио. И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а батину узме преко среде; али чим она погледа и дигне нос, а он се упаради као да стоји пред владиком.
Африка
Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ЈУСУФ: Нису ли те речи мало претврде? ХАСАНАГА: Нису колико батина! А мислим да си довољно бистар да ти батину не треба двапут показати! АХМЕД: Аге те мазиле, па се сада чудиш што са тобом тако строго поступају!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па тупа-лупа коња, па се онда врати и оде куће. Потом Грбо изиће из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е
“ Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем! — Па све батином по њој: — Ето, то је, жено! Ето, то је, жено!
Право би било да човек узме батину, пак да вас обојицу шћера. Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
оногај... — Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину. — Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну: — Шта, ти гледаш у батину! Хоћеш да се бијеш? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: „Ходи жено да ти кажем.” Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!
” опет каже ала. — Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера. Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем! — па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено!
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па удри коња, па се онда врати и оде кући. Потом Грбо изиђе из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е ћеш
Отац, кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру. Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Научио је да носи каск, батину, платнене ципеле, да пије вруће пиво и филтровану воду која се осећа на земљане крчаге.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Д. је и врло популаран апотропајон. Против вукодлака добро је увек уза себе имати д. батину (ЗНЖОЈС, б, 150). Ради одбране од вештица и злих демона уопште наломе се на Биљани петак д.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
магарећој природи уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се ућудио, па ти лати батину, те ми три ребра сломије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њим поредо Тала од Орашца: држе коње добре за дизгене, бег Мустај-бег преко крила диљку, Тале држи дренову батину у којој је хиљада клинаца; њима Тодор добро јутро виче, Мустај-бег му бога прифатио, ал’ му Тале прифатити неће, већ
Не море те сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура, а море ли је моја дреновача!“ Па потеже дренову батину, ал’ се саже Тодор по дорату, — надвоје му седло разломио. Кад удари дреновачом Тале, ту се смјеста заметнула кавга.
размишљати, све мислио, на једну смислио, — од јада се Вуче преобуче: удри на се туцачке хаљине, а на рамо дренову батину, о батини искрпљену торбу; па он оде од града до града, те он проси шљепачку подјелу.