Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта је, да састављамо записник, а? Дана дванаестог шестог ове године приступи овој станици непозвана Савка Батић и ...и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако?
„Карабине, мој милени друже . . .“ Поред саме гробљанске ограде улогорио се Стеван Батић са својом бабом. Пред њима, на састављеним столњацима, пет печених брава (четири овце и ован).
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
И ПАРАЛАЖА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ) ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати трговац ЈЕЛИЦА, његова кћи БАТИЋ АЛЕКСА МИТА МАРИЈА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1. (Улица.
Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља! Јес чуо, Батићу, ја сам теби Јелицу обећао, и она је твоја.
Али ако желиш да добро живите, не дај јој нипошто да ове врашке књиге чита. БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме. МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч.
Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка. Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите. МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује!
Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри.
Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле!
БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље.
Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи. БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом!
(Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом! БАТИЋ (одлази). МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко.
МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао. МАРКО: Али откуд ви то све знате? АЛЕКСА: Молим, молим.
МАРКО: Истина, сродство није баш тако близу; али ја немам нужде ни то чинити. Свет је велики, и Батић ће увек наћи прилику себи, особито што моја Јелица неће зато скочити у бунар. А, Јелице?
МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било. Драга моја, ово није онај младић кога ви тражите; онај се зове Батић. МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се пишу историје ђачке, све у лудом врије изобиљу: „Петар Крекац покрао пиљара, прасац Мехо воли гуску Љиљу, Миле Батић заљубљен у Мицу, бата Коле воли разредницу.