Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао.
— Шта ћемо јако? — упита их он. Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу? Круну полише сузе. Она, као и свака мајка, повуче своме детету.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дај ми је, молим те! Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: — Бато, бато! — Не плачи, сешо, — рекох јој. Узех слику и одох напоље...
Дај ми је, молим те! Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: — Бато, бато! — Не плачи, сешо, — рекох јој. Узех слику и одох напоље...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се блесасто брату: — Бато, срца немам... А кад извара слуге и искраде се од њих, онда појури као суманут и бежи.
А опет, овај кад види брата, освешћује се и као увек, блесасто, молећиво, тражећи по моћи, тужи му се: — Бато, срце немам. — Имаш, батин, имаш. — Почне брат да га храбри и уверава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле!
Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде? Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹² Дете је деобом очигледно било збуњено јер су њему, колико отац и мајка, исто толико блиски и „стари татко“, „бато“, „деда“ итд.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Моји дланови пуни звезда ... Моје руке пружају се ка травама чекања...“ Траве чекања! Опа, бато! Глаголске именице и ти системи! Па уме ли она уопште да пише и о чем другом, сем о себи?
Важно је да смо ми Немци, а он ће да мазне унапређење и да га још тапшу по рамену. Опа! „Е, .нећеш бато!“ — мислим у себи, сећајући се свог маторог кад гура врата од стана у тренутку док наплаћивач кирије држи углављену
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да није тамо вештац из приче, окива Брку, џина?! Не бој се, бато, слободно приђи, улази, није варка. Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка.
То ти је, бато, оклопник велик, одозго дрво, одоздо челик.“ „Дрво и челик!“ — медо се трже, хвата га пуста страва.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А шта ћемо са оним „цвећкама“... зараженим? — пита кроз смех један са риђим брковима. — „Маркираним“? Е, бато, њих бих ставио на расположење регрутима, као покретне нишанске мете. Околни се засмејаше.
— Јест, а шта ћемо онда са митраљезом? — Е, бато, ту бих поред митраљеза поставио оне ћораве у једно око, али са здравим ногама, па нека они спасавају митраљез.
Затим припали цигарету. Онда повуче један дим, и гледајући жмиркаво Рајка продужи: — Ухватиш се, бато, за цевку, па идеш и спаваш. А за шта да се ухватим ја?...
— А и ти, шта ми се правиш Краљевић Марко кад си видео мртвог човека — бранио је Траило Петра. — Чекај, бато, док ти зафијуче над главом. Тада ћу те питам!... Наједном, људи заћуташе...
Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо! — Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес...
— А, јест! — ману јетко главом. — Сигурно би то артиљерцима било први пут. Ко, бре, од вас оде у апсу? — Е, бато — упаде Алекса — друго је када је ситуација критична... А ти, међутим, приређујеш вечерас „представу“.
Подеране чизме, исцепане чакшире, згужвана јака. А знаш ли какав сам био пред полазак?... Лафф, са два ф, бато!... Кад изиђем на корзо, све ме девојке мезетишу... Зачу се тада нека ларма иза наших леђа. Окрећемо се.
— Јер ако су ти искидане жице, нико ти неће помоћи. — Све је исправно, као темпирник! — одврати Танасије. — Јес, бато, али онда нема више прасића! — дирају га. — Ха!... Има нешто боље... Телећаци!
— А Лука је висок, али сав млитав... — И дукат је мали, али вреди — смеје се Војин. — Јест, бато, али да те лупим петодинарком, ти би се претурио. А-ха!... Кипислцауф!
— Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у „рикверц“ — вели победоносно Лука.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га: — Дође ли, бато? — Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.
и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају: — Ах, бато! ах, бато! Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.
ах, бато! Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се. И тако, застанувши на прагу, она
И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо: — Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се,
— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо
— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у
— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и,
— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону
сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: — Ох, бре, бато!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си. ЈОВЧА Ама шта је, говорите. МИТА Па ето то, бато. Знаш оног њеног. Можда га се и сећаш: кад је био мали долазио је и он овамо, играо се са децом.
Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се не обрука пред тобом, и она, дан и ноћ је са њим радила, помагала му је.
Одмах, на мој трошак. Одмах, или ћу му као врапцу главче... и теби... АНЂА (захвално, хоће да му ноге обгрли): Ох, бато! ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће).
АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо! ТОМА (Стојни, оштро): Чуј. Да нас сакријеш доле код себе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само студент седи непомично, гледа ме подсмевачки и добацује ми сваки час, климајући обешењачки главом: „Сервус, бато, готов си.“ Крајња неучтивост, јер се нисмо лично упознали.
Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти. — Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела. — Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном
— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. — Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. — Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уместо сваког даљег разговора, командант му преко телефона саопштава да му одузима чету. Јест, бато, то наређује командант пука. Али сад узимају реч војници и веле: „Ми нашега командира не напуштамо.
Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато! — вели стручно Сима „Јаребица“ и скаче да ухвати литар са вином, али тако нагло да се преврну клупа на којој су
Немам змиче у срцу, не ловим „зајци“, на свако пиле „викам“ добро јутро. Кипислцауф!... Анђелска душица. Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте.
Не дам ја ове моје прангије за све твоје брдске топове. Ћиу-зврц, ћиу-зврц!... Кингири мингири. А ово, бато, кад ролне, осећаш као да те диже у небеса. — Ха! — вели поносно Коста. Његово лице је озарено и ведро.
— Бато!... На „фронтету“ говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш... А-ха! — он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину
— Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато. Ауто покривен цирадом, а са задње стране отворен. Отуда су сукљали прашина и гас, као да нека пумпа повлачи...
и зато препоручује изрично да се на броду не сме певати, а нарочито се забрањује паљење цигарета кад падне мрак... Бато! — Драгиша превуче руком преко лица. — Морнар је прилазио редом и давао појасеве за спасавање.
И, разуме се, ти си онда „добровољно“ напустио своју породицу и кућу, и пошао у Албанију. Бато! — Море, остави сад то питање!... Рођени смо под рђавим знаком и зато трпи што те снашло. Кипислцауф!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: — Бато, нани позлило! — Шта јој је? И не хте да сиђе, ни да види. Само чуо како она из куће излете.
— Ево ме, бато. Младен диже главу, погледа га. Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро
Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш. Не можеш више код мене. — Зашто, бато? — Нема: зашто. Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.
Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. — Ох, бато. Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. — Ја да идем. Тако! X И после као да на све намрзну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши.
Учитељ је то, наравно, знао, и он је свога јуначића добро разумео, и љубазно га испратио рекавши му: „До виђења, Бато.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато? — вели поручник Бранко, враћајући се. — Док сам молио, викао, претио, нико да мрдне.
— А што? — и Душан га значајно погледа. — Дакле... требало је да прогутамо? — и засмеја се. — Зорт, бато! — вели поп Момчило. — А-ха... — Али ја теби набих камилавку... А за ово сада, ја сам осетио...
Онда одречно махну руком, као да је хтела рећи, како са чизмама не могу на чист кревет. Јест, бато, али чизме треба скинути!... А ја посилнога не могу да водим са собом. Их, сунце му, ко би још и на то мислио!
— Да сам тамо, био бих покојни... — Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије. Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре.
1 Како је? 2 Он се не зове Сава! — Честитам! — приђе ми један потпоручник митраљезац. — Та се болест, бато, на медицинском језику зове: дуо месецус боловањикус — и поднесе ми огледало. Уплашио сам се од самога себе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН Кошто, песму! Глас твој! Само твој глас! Марко, вино! Вино, сву младост да испијем! (Грли Митка.) Ох, бато! МИТКА (болно): Беше моје!...
Минтан да скинеш; руке горе, више главу... СТОЈАН (прекида га): А, не тако, бато! Срамота је! Мати јој је ту, отац, ми... МИТКА (раздраган, занесен): Немам ја, бре, лошу премислу на њума.
СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (Уплашено.) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!...
Клекла, ручицама ми стисла образе, да ми уста одскоче, а своја уста упила у моја... ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш? СТОЈАН (види је и заваљује се натраг): Ти? СТАНА (бризне у плач): Бато, што си љут на мене? СТОЈАН Иди!
ах! СТАНА (улази брижно): Бато, зовеш? СТОЈАН (види је и заваљује се натраг): Ти? СТАНА (бризне у плач): Бато, што си љут на мене? СТОЈАН Иди! СТАНА (плачно): Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја?
СТАНА (бризне у плач): Бато, што си љут на мене? СТОЈАН Иди! СТАНА (плачно): Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја? Жива нисам од страха. Ето целе ноћи нисам... А и нана.
СТОЈАН А ко му свира? СТАНА (устежући се): Па још она... СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА Бато! СТОЈАН Иди! СТАНА одлази плачући. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео, а она?... Циганка! Ко да више!...