Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сручисмо се са неког бедема и падосмо на гомилу мртвих војника. Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику.
Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан. Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао. Ухватио сам се за некога, који ме подиже, и готово несвестан потрчах напред, као да ме вуче