Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе и Петар добили су земљу у рејону Шевичевом, близу Донеца, а Павле, у рејону Прерадовича, близу Бахмута. У очекивању да се тамо одселе, имали су да гледају јад и беду, која је била много већа у њиховим ротама, међу обичним
Кућа је била готова и чекала је Павла, при изласку из Бахмута. Сви, који су, из тог укрепљеног места, излазили, морали су да пројашу крај дрвеног моста, откуд је један путељак
Укшумович је говорио Павлу да ће ту, на путу у Бахмут, и из Бахмута, кроз годину, две, све бити у воћкама. А населити се тесле, и населити се ковачи.
Са пензијом од триста рубаља годишње, за капетана. Будућност му се сад указа у силуети Бахмута. Живот, како га је Укшумович водио, безбрижан, у коцки, у јахању, у лову, у маневру.
Ни трага о некој Евдокији, или њеној ћерци. Отишао је из Кијева, Бахмута, Миргорода, Чернигова, сам. Биће да је, уочи рата, помислио да су, не само љубави и швалерке преваре и мађије, у
А сад им, тако, лагано, пролазе ови зимски дани. Оно што прота није рекао, сви ти људи у околини Миргорода и Бахмута, постали су били Павлу блиски, брзо, као да су му, и они, сународници.