Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
се старине Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. — Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.