Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр. 3962) — Сестра сестру удаје, а бачва бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко види у кога добру бачву, он
бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко види у кога добру бачву, он иде к ономе који ју је градио да и себи наручи). (Вук, бр. 4899) — Од добре сорте се и пашче тражи. (Б., 1889, књ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ово нека проклета земља! — вели Милован. — Вала, поднаредниче, чим се смркне, идем у село да докотрљам једну бачву — вели Јанкуљ — и да је напуним водом. Сунце се изгуби међу шеваром и свеж ветрић пирну са Саве.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Силом би је натерали да однесе и врати у бачву. И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала како су они тамо горе све слободнији.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали. — Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји. — Јаче је дело него беседа.
— Пусти данас коку у јарак, сутра ти се и стота хвата. — Расточи црвић и најздравију бачву. — Ружној дјевојци и огледало је криво. — Сави прво грану, па убери јабуку. — Свака сјекира себи маљ начини.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
мајку из тамнице и узе је опет за своју жену заједно са синовима, а слугама заповједи, те матер његову затворе у једну бачву катрамом обливену и зажде је насред града. 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја... — А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра.
— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Ма да ниси ти онај из Зеленграда што може скочити из бачве у бачву? — пита га Срдарина. — Како то? — рече гвардијан.
Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен.
Пуштите ви мене!... Слушај, Грго!... Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?... Оћеш ли?... Грго се чешкаше. — Даћемо му и дви плете! — рече Тетка. — И три!
— викну Срдарина. — Чујеш! Шест тврди плета! Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, отприлике петнаестачу, и увалише га у њу. — Дакленка: оп! — викну Дундак. Букар промоли главу. — Доли! Доли!
Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије. — Богами, брате, он је прави Срб!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом младенцу не стешу — Нек буде бар за сандук моме лешу. О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није