Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тетка Макра је хтела, као стара жена, краћим путем, између башта кроз дéру, — која је у Бачкој и Банату одвајкада била знак великог пријатељства и љубави, — али г.
»Та ни му је ни дéка био доктор!« додаје пакосно. Обојица живе сад у варошима. Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату. Пери је то већ друга варош за ових шест година откако је обукао мантију.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је сан о својој женидби, о сватовима, у којима се, са својом мртвом женом, венчао, а о којима се, по целој Бачкој, и по целом Срему, дуго, причало.
Добоши су лупали по Бачкој и Банату, целе те године, патенте су читали гласно и јасно, али нити их је ко више слушао, ни разумео.
да је куге, можда, било у Новој Кањижи, а да су ти људи из Старе Кањиже, која је лепо и уредно трговиште на Тиси, у Бачкој, где куге нема.
их из утврда, не само у Чонграду, Чанаду, Араду, Заранду, терали, него, и из укрепљених места у Поморишју и Потисју и Бачкој, исељавали. Чега су се бојали у Европи? У просвећеној царевини, која има суд и судије?
Па шта? Је ли се несретни национ њихов дигао из оног јада и мрака, или је утонуо у она блатишта у Бачкој, у Сирк-бари, куд су попа Тодора населили?
Муж ми сад каже: Иди, па живи, да Бог да, сретно, у свом богатству, у Бачкој. Куд ћеш са мном? На мени је клетва! Нећу да ми кажу да сам те ја унесрећио!
Варвара има у Бачкој своје богатство. Има и тетака и стрина у Славонији. Неће просити. Млада је, удаће се. Њихово је дете умрло.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
измењен, распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији и даље преко Саве и дунава по Банату, Бачкој и Срему. Женској ношњи, коју су исто тако примили досељеници, по богатству и лепоти нема равне.
досељеници, који су се настанили по цивилној Хрватској, у западној Славонији до Винковаца, а особито у Срему, Банату и Бачкој, где су чинили већину.
Они су у Банату подигли многе манастире, и тако исто и у Бачкој и у Барањи. Од Фрушке горе у Срему Срби су створили национално светилиште: у њој су подигли многобројне манастире и
године постала најјачом политичком странком у Хрватској и Славонији. Судбина Срба у Банату, Бачкој и Барањи, који су после укидања Војводине имали да се боре са моћним помаџаривањем, била је утолико тежа што су
То су уопште равничари, не тако живог духа као динарски планинци и мање предузимљиви. У Банату, Бачкој, Славонији и Срему плодно земљиште даје обилне приносе, а лак живот је допринео те је ублажена динарска жустрина.
Становништво славонских котлина и малих планинских масива, до Винковаца, разликује се од становништва у Срему, Барањи, Бачкој и Банату. Треба, дакле, разликовати два психичка варијетета: славонски и сремско-банатски.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Н. мео и смео, доклен мене не узео’...“²⁰ У Бачкој, и не само тамо, сматра се да кад девојка свом момку метне кришом у џеп слепог миша, овај мора ићи за њом као слеп.
Таквом човеку може изићи чмичак на оку или ће му мишеви појести одећу.⁸⁹ (И у Бачкој сматрају да носећој жени треба одмах дати што год затражи да једе, да јој дете не би имало белегу.
⁴ У Бачкој је обичај да се тада дете напоји из водира (футрола у којој косци држе брус да би био влажан).⁵ У лесковачкој Морави
, „Гатке босанске млађарије“, ГЗМ, књ. 19, Сарајево 1907. ⁰²¹ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 85. ⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с.
176; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 211. ⁵⁶ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 82; Врчевић, В., исто, с. 27; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 208; Милићевић, М. Ђ., исто, с.
С., исто, с. 147; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 193. ⁹⁰ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 83. ⁹¹ Вукова грађа, с. 9. ⁹² Бандић, Д.
34; Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, 1932, с. 84. ³⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 198. ³⁷ Ђорђевић, Т. Р.
98. ⁶² Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, 1932, с. 84; Петровић, В. К., исто, с. 232; Миодраговић, Ј., исто, с. 182. ⁶³ Грбић, С. М., исто, с.
280. ⁵ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, 1932, с. 83. ⁶ Ђорђевић, Д. М., Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, СЕЗ, ЛXX, 1958, с. 434.
180. ⁸ Радуновић, М., Остала је реч, СКЗ, Београд 1988, с. 323. ⁹ Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, Алексинац 1901, 6—7, с. 130.
, Етнологија народа Југославије, Научна књига Београд 1960. Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, 6—7, Алексинац 1900. Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, СЕЗ, 48, СКА, Београд 1931. Душанић, С.
Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932. Кордунаш, М., „Народно васпитање“, Нови васпитач, 2—8, Нови Сад 1891. Кордунаш, М.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Окренух је према светлу и у том часу открих да чиним потпуно, али потпуно исти покрет као онај домаћин у Бачкој. Плећка је била мутна, жућкастомутна, баш као и оне године када смо ловили зечеве по стрњици.
Целог живота није добијала ништа. Чак ни на лутрији. Нигде ништа. Мислим да ју је то најзад дотукло. Ту старицу у Бачкој, којој су се деца рађала у воловским колима док су лутали тражећи земљу.
изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој мађарској граници, где је његов дед добио земљу као солунац — потпуно голу пустару да се сналази како зна и
« Али стари В-ићи помреше, а млађи се разиђоше по свету. Она иста кућа од блата и плеве поче да тоне, враћајући се бачкој земљи. На крсним славама су се још скупљали само старци, животарећи од пензија својих изгинулих синова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
Срба, гањаних због вере, национално осећање се ограничило само на православље, а католици у Славонији, Срему и Бачкој, »Шокци« и »Буневци«, стављани су ван националне заједнице. У доба око 1780.
Он познаје српски народ и у Банату, и у Бачкој, и у Срему, и у Славонији, и у Хрватској, и у Далмацији, и у Црној Гори, и у Србији.
ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743. године, Мушкатировић је свршио права у Пешти и постао сенатор пештанске општине 1778. године.
АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753. у селу Керу, у Бачкој, учио је »словенске« школе у Новом Саду и Сегедину, а латински и немачки језик у Пешти и Будиму. 1780.
ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ Глигорије Трлајић рођен је у Мôлу, у Бачкој, 25. јануара 1766, у сиромашној породици. Свршивши основну школу у месту рођења, ступи у службу једног сеоског газде
ЈОВАН ХАЏИЋ Родио се у Сомбору, у Бачкој, 8. септембра 1799. године. Како је остао рано без родитеља, узео га је под своје ујак, бачки владика Гедеон Петровић,
Он је отворио српску романтичку приповетку. Рођен је 10. јуна 1826. у Баји, у Бачкој, у трговачкој кући. Крштено име било му је Тимотије, али он га је посрбио у Богобој.
ЛАЗА КОСТИЋ ЖИВОТ. — У Ковиљу, у Бачкој, од оца аустријског официра, родио се Лаза Костић 31. јануара 1841. Основну школу учио је у месту рођења, реалку у
СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ Рођен је у Сентомашу, у Бачкој, 5. јануара 1829.90 Свршио је основне школе у Варадину и Сентомашу, права у Јегри и Загребу. Борио се у буни 1848.
Нарочито Горски цар иде у најбоље романе нашега реализма. СТЕВАН СРЕМАЦ ЖИВОТ. — Рођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855, у занатлијској породици. Ту је свршио основну школу. 1868. прешао је у Београд, где је 1875.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И зато у целој Славонији, Срему и Бачкој, малим и великим, господарем и госпођам љубезан и благопријатан. Био би на кратко време, један минут или два, | љутит
Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у Хопову, по Бачкој просити виђао сам га.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Драги мој побратиме — писао ми је између осталога — изгибосмо пијући по овој Бачкој. Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду. Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Мораш да говориш – гунђа опет Бора – извлачите се, па све ја. Е, не може тако, него ти тако: родио си се у Бачкој, зовнеш се Сремац, а пишеш на нишлијски дијалект. Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Сријему пак и у Бачкој и у Банату гусле се данас могу виђети само у слијепаца (па и они морају учити у њи ударати, и многи не пјевају песама,
по тим мјестима јуначке (или, као што се туда већ зову, слепачке) пјесме нико други и не пјева осим слијепаца и, по Бачкој, ђекоји жена (које без гусала пјевају).
Из тога се ласно може дознати зашто се јуначке пјесме по Сријему и по Бачкој и по Банату горе пјевају него по Србији, а и по Србији око Саве и око Дунава горе него даље унутра, особито к Босни и
Влашића Радула од једне старе жене у Крагујевцу, Марко Краљевић и бег Костадин од Грује Меанџића (из Сентомаша у Бачкој, с Грујом је Вук „у јесен 1829.
дохотка даје по једног коњаника и да сам иде у рат; одаја, соба типница — врста путничке торбе Тител — место у Бачкој, на ушћу Тисе у Дунав тити (хтити) — хтети титреике — ситни украси који трепере, шљокице товар — 100 ока (у песмама