Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је
И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на војсци био, а после је био јасакчија уз нашег владику ваљевског Данила, заједно путујући и
, затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур., новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур., старешина трговачки који наплаћује царину БАИР, обала, брег БАРЈАМ, БАЈРАМ, тур.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свака сила проклета, а та благословена! — (Кад се ко куди, на пример, да остане на ручку). Сто ћоса-сто гроша, ћос-баша три гроша (кад ко у шали хоће да каже да ћосе, које се држе за мудре и лукаве људе, нијесу ништа).
— појас с кесом, у коме се чува новац ћибрет — шибица Ћорава Анђелија — јак, силовит ветар, обично с мећавом ћос-баша — најглавнији ћоса убао, -баа — бунар; студенац уборак — мера (мали суд) за жито увјела — ујела уждити — упалити
— чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак чивит — биљно плавило, индиго чизмеџи-баша — главни представник чизмарског заната у месту чинити амине — проклињати на светом месту кривца (крадљивца, паликућу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк огртач од чохе буљу(г)баша — старешина буљука, војни старешина једне кнежине веленац — шарени вунени по– кривач, ћилим, шареница гајле — брига
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Много је старији обичај, о коме има јасних трагова у Босни, да почетак сетве заказује »тежак-баша«, кога би село бирало међу најдостојнијим домаћинима, и то све вере једног заједничког (СЕЗ, 32, 373 ид).
То је тежак-баша, кога је село заједнички бирало, с обзиром на његову честитост и побожност, а без обзира којој од три вере (источно-пра
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ћурака и без антерија, без сарука, у малим капама, без чизама и без јеменија, голе, босе топузима туку: „Море, баша, кам’ пореза наша?“ У по поља Ђорђе сабљу вади, зулумћарске одсијеца главе.
Херцеговини Бањска — област око реке Бањске, леве притоке Ибра, ниже Косовске Ми тровице бачити — бацити баша — „у Србији и Босни“ — каже Вук — „зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) баша“; титула јаничара бе —
тровице бачити — бацити баша — „у Србији и Босни“ — каже Вук — „зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) баша“; титула јаничара бе — (узвик) одлази: Бе, не лудуј, каурине Марко!