Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сам си са својом кадром снагом и с памећу ти стекао мучећи се; опет и хузури, баши се и размећи у своме добру, а што је то и ко ти што може за то рећи, ил' те чим прекорети?