Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад је понестало џакова, војници су увијали ноге коња свакојаким крпама, својим марамама, башликама, а један скинуо своју вунену кошуљу, јер су му недостајале крпе да увије још само једну ногу своме коњу.
Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни. Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа.