Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно. После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија. — Ала ви то лепо сравњавате, само кад би то била истина!
Па опет, како јој је мило било кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру! Јули је тако мило било, и тако весело плевила башту да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су
Ах, како је Шаци било кад је чуо да му се неко одазива из комшијске баште. Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно
Није прошло ни колико један добар оченаш да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме
старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговора — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: Мамина је тараба, Мамина су
— рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!? А из друге баште се зачу најпре тамбура, а затим и песма: Еј, да је мени лећи па умрети, Ал’ да ми је смрти не видети; Да ја видим ко
Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова. Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.
»Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! Сад се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида. Сирома’ младић!
— Ју, како је безобразан! — и полете из баште, која јој се сва окреташе. Силно полете да побегне, тако силно да се удари о једно дрво, као зец кад у страху нагне да
Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште. А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и
Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.
Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште. — Но, шта ти је... шта слиниш ту! Шта плачеш? — пита је гђа Сида. — Па кад вам нисам добра!
Црњански, Милош - Сеобе 2
требао да пође, проводаџија је био сигуран да је ствар свршена па је наредио девојци да испрати младожењу доле, до баште, која се простирала до зидина казамата, и испред и иза куће.
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки
Све је било у кући заспало. Као и на преноћишту у вароши Раб, из баште се чуо зрик попаца. А из даљине завијање паса.
папежници славили као дан преподобног Проспера – Исакович се пробудио, или од неког церекања, или на шум фонтане, из баште, или на звекет, џезви и посуђа, поред његове главе.
Док око њега цела она, рацка, варош, у Будиму, испод Трандафилове баште, игра, пије, пева. Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи.
Павле онда покуша да своје братенце и њихове жене завара сликама барокног Беча, па поче да им описује баште Белведера, Карлскирхе и дворац у Шенбруну, али то Исаковиче није занимало.
је на падине, засађене воћем, кроз Бечку шуму, а, око вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.
Имала је гвоздени балкон, изнад баште, из које је допирао мирис цвећа. Исакович је умољен да седне, и да чека. Подметнута му је била једна столица, какву
Госпожа Евдокија, која је седела пред њим, непомично, била је обасјана неком зеленом светлошћу која је допирала из баште. Она је нестрпљиво ударала, сандалом, на нози, по својој кринолини.
Одмах потом виде да је будан. Примети да му то довикују, са улице, иза баштенског зида, или из баште, која је још била, испод зида, мрачна. Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира.
Познао је, по том гласу, Лађевича. Одмах затим чу кикот из баште, човека који се смејао, као да га неко голица. Тај глас запева: „Швалер био, батине добио! А швалерка остала девојка!
Да му се ико успротиви. Љубазно, удворно, он је опомињао свакога, да свет, људи, људски живот, дворци, баште, фонтане, брилијанти, у Петерсбургу, припадају императрици. А у Токају, њему. Мали цар.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Све женске носе шалваре. Ретко излазе из куће и баште, нарочито девојке. Оне везу турско-источњачке шаре на кошуљама и на рупцима, сматрајући народне, геометријске облике
Нижа су од Галичника. Око њих су баште са поврћем а местимично њиве и ливаде, којих има све више уколико се више спуштамо низ долину Радике и приближујемо
Зелене ливаде се простиру између села. По дворовима („авлијама“) никад нема дрвета. Ретке су и баште са поврћем. Многобројне су ваде и све је у жубору од воде (особито подгорска села). Ограде су од облутака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида и ја смо чучали иза ограде и посматрали их. Они из баште нису могли да нас виде, али ми смо њих видели сасвим добро и то не само оне који су играли већ и оне који су игранку
- Узела си обрнут правац! - викнуо сам за њом, а они из баште полетели су ка огради. - Улетећеш у Тису! - додао сам, али се она није ни окренула.
Црњански, Милош - Сеобе 1
сребра, које је остављао на зајам, он је одабрао себи места, где је упорно куповао куће, већином око цркве, па оборе, баште и гостионе, за које је давао зајмове, будзашто. Тако је био недавно купио кућу и у Пожуну, и у граду Будиму.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео град који почиње да се хлади.
извикивала његово име (то се у тој варошици сматра изузетном шалом и зове се прозивање), па се сакривала у капије и баште.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
цанибус? Неqуе ин хорто фуи, Баште нису за мој укус, Неqуе олус цомеди. Ја не дирам њихов купус. Лонгас аурес хабео, Уши су ми дуге, али
Највећи део тих, каснијих прича, скупљен је у првој половини Баште сљезове боје, а има их и у неким другим збиркама. Не може се, дакле, говорити о раном и каснијем Ћопићу, него о једном
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
људи, образованих племића и богатих трговаца, стајала је ван народног живота и чинила утисак једне велике стаклене баште.
Оставши без новца, заустави се у Видину. Ту је био прво чувар баште једног Турчина, потом учитељ у основној школе. 1817, због везе са грчким хетеристима, буде ухапшен и у затвору мучен.
Он је у разним тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар баште, учитељ, историограф, песник, апелациони судија, пивар, трговац с платном.
Милићевић, Вук - Беспуће
Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' срце уско, многобројни зраци, Ди б' могло оно њи уздржати! Са Миланом је баште тако било, Он није могô сили тој одолет, Потонуо је у том мору слади.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Насред кујне гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и
Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка. Сунце је сијало, околина, баште, виногради, брежуљци и простране, дуваном засађене њиве, све се је то зеленило и мирисало.
сан младости и среће! Хајде да сневамо: Били смо комшије. Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.
Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима. Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.
И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.
Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина.
И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...
Све се слеже. Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре... Ја? Испрва као да се ослободих, дахнух што сам те скинуо с врата, али ме
— Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић. Занесе ме читање, утонуо сам у приповест, па готово и не дишем.
— Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш! И одоше из баште у двориште. Учас почеше долазити и остале из цела комшилука.
“... И отпочеше се ређати све лепша за лепшом. Сунце беше већ клонуло, хладовина се раширила, а из баште пирка ветрић.
Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе. У зраку бруји клик девојака и њихово тапшање, из баште пирка свеж ветрић, а хладовина са свежином се све више шири...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ево и ја сам се забунио, мислим да покварим ову башту, и да направим âр. Шта мислиш? Знаш, од баште никакве вајде нема, само деца трче и кваре.
(Удали се.) ПОЗОРИЈЕ 6. КУЗМАН (ступа) КУЗМАН: Мој комша опет се канда врзе око моје баште. Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. (Приступи месту.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру! Баште су Распамећене од кретања По векторима свог цветања — А делом још од маште су.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чаробна шума, љепша од баште, припада славном народу твоме, јунаци ту су његове маште, носе их људи у срцу своме. Ту ти се херој змаја не
Платно је права њива, по њему четком ори, зелене мрље посиј, нек боја просто збори, нек слика купус-баште пред сваким оком гори. Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАСТАВАЦ Из влажне баште, код Сталаћа, Краставац, попут пужа голаћа, На далек пут је кренуо, али Врежа, припета на обали, Не даде му у свет
Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. Заћутаћу тада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...
Већ је почела и готово продала онај горњи део баште иза куће, који је гледао на улицу. И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере;
са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, сва заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала. Али то није смела.
Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева.
И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени хан.
А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз | раширене ноздрве поче осећати
Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од
На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове:
Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.
белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као
| И заиста први почеше долазити сељаци. Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.
Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, наниже, где су биле баште и њиве. Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по забитним стазама баште. Крио се од Елвире, која га је залуду пратила и жељела да ш њим другује. „Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу! ЈОВЧИН ГЛАС И осем ове куће, дедовске, и баште и нешто воћа овде, све ја сâм стекао, прикупио, здружио... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— виде да се Стеви стесни рез крупних очију. — Ти си се уплашио? — Ове зиме снег много нападао па не стигосмо ни за баште да изриљамо. А мени су и волови престарели.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Међу њима мало је ко памтио или хтео да памти велике турске баште и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало је ко
Ишло се кроз баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру–
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. 3аћутаћу тада.
И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што риђа и зрије На ватри срца?... Гдје су јоргованâ Вијенци плави?...
В. Илић ЦВИИИ ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имáма; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја, каква је пуста!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он је подиже у вис и рече: „Ево ово нам је драги Бог уточио из своје баште. Ерго бібамуѕ!, како то лепо рече блаженопочивши папа Мартин ИВ“. Испразнише чаше.
Био је сунчани априлски дан када се, тачно у пола дванаест, појавих на Дарвиновом имању у Дауну. Џбуње и воћке велике баште беху у пуном цвату, птичице цвркутаху весело, а голубови гугатаху из пуна грла; пчелице зујаху, вршећи вредно свој
Из стаклене баште која се ту у близини налазила допреше до нас дечји гласићи и слатки дечји смех. „Чујете ли, драги докторе, то
„Та је ово, тала мајко?“ „То ти је, дете моје, бат за хокеј“. „Нашли смо више таквих батова у једном сандуку зимске баште“, рече млађа од оних двеју девојчица. „Па бисмо хтели играти хокеја“, додаде старија девојчица.
Не оклевајући и не распитујући више, отрчаше деца до зимске баште и донесоше оданде, цичећи од весеља, све што сам зажелео. „Е, децо!“, рекох им, „још нешто.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
то привлачно, како ли је то људски интересантно посматрати човјека у кругу његове филозофије — баштована усред његове баште!
И нема ли своју посебну драж сваки од тих мислилаца, приљежни баштован у економији своје властите баште? Зар још и данас, на примјер, стари Кант нема извјесну своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом,
Договорили смо се да ћемо за прве сунчане недеље одшетати до његове суптропске баште. Кад сам дошао, ауто је већ чекао спреман пред вратима. — Зар нећемо пјешице? — Не, одвест ћемо се колима.
Женице у мјесту биле су је завољеле. При нашем проласку даривале су је цвијећем, позивале нас у своје баште. Знао сам да је међу собом зову ла повера морибонда.
Проносила је своју агонију као дојенче у наручју кроз прољетне вечерње баште, под мрким гранама ловора, између лијеха што миришу наквашеном земљом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једна од њих је живела у Идвору. Једне августовске недеље ручао сам у њеној башти. Око баште је висока ограда, а недалеко од ње младићи и девојке Идвора играли су коло на сеоској ливади а старији људи су их
Ћипико, Иво - Приповетке
са чесмама, осамљени платан испод којега у хладу одмара се са дугим камишем у устима неки стари Турчин, сакривене баште из којих допире јаки мирис, заклоњене грчке црквице, манастири... Све ређи пролазници, неко пусто поље.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, наниже, где су биле баште и њиве. Оде у онај део вароши који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих
и доле, под њом: „А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже [. . . ]”.
се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само прибојава да ће је све то суновратити, као што и хоће, у еротски доживљај, који она исто толико жели
белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као
У ВИ глави видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају
страна била озидана зидовима, усечена улазима махала, док је друга била гола, ојендечена, и од које су се пружале баште, њиве, поља, села.
]”. 205 У Нечистој крви: „Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм којим се улазило у варош и, пролазећи поред ње, ишло горе у чаршију.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се
А тамо већ се знало шта ће радити. Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази. Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак,
Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти. А хладовина све јача. Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.
И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена.
Чак није ни ручала. Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. Он и баба јели су ћутећи. Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.
Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе. Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.
само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке на Цвети пресађују з. из шуме у своје баште (СЕЗ, 19, 40). У околини Ниша прича се да је з. постао од Богородичиног зноја, који је капао на земљу када је по
прутови побадају се и остављају у трла, њиве, баште (ГЗМ, 6, 374; Караџић, 3, 1901, 121; 127; ЖСС, 1.17; СЕЗ, 7, 302; 14, 58; 16, 134; 17, 134; 181; 19, 40; 32, 108; 371;
У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до баште, завијају (»лају«) као вукови око шљива да би боље родиле (ГЕИ, 19—20, 1970—1971, 166).
У Жупчи код Брезе, уочи Божића, момци или дечаци, идући од баште до баште, завијају (»лају«) као вукови око шљива да би боље родиле (ГЕИ, 19—20, 1970—1971, 166).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара. Разочарани, корачамо поред ограде велике баште филозофове која се полако спушта ка речици Илисос. Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат.
Тај троугао и није, у ствари, троугао. Он седе на клупу. Из зоолошке баште чула се рика лава, али је Ератостен не чу.
Између платанова лишћа провиривао је Месец, а из зоолошке баште чула се рика лавова. „Немам шта да сумњам!“ рекао је одлучно, али му је глас треперио.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
сад тек све више видим онога Станка, комшију мога, лудога Станка, што ме је, док смо били деца, кријући се, из баште гађао. И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш.
свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се је чуло и видело да бег чивчијама њиве и баште оправља?« Отерах га. Сутра преко воденичара на редих да два сељака то оправе и у ред доведу.
Од Васкиног наполичарског рада, од њене њиве, баште, то су овде паре. И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду!
У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни,
Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав,
МАРА (отрчи у башту). СЛУШКИЊА Та доста то цвеће. Већ га и нема. Све покидасте. МАРА (враћа се из баште са цвећем, ишчупаним заједно са корењем и земљом). СЛУШКИЊА (уплашено): Па што га сасвим чупаш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд. А кад он напослетку умукне, тамо преко баште неко почне да зове: Мато, о, Мато! Из дана у дан тако, али тај се Мата још никада не одазива. Који је тај Мата?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и измишљене да би се лакше могли прескакати плотови, те за мене никад није било границе измеђ' наше и осталих суседа баште.
баш кад је на дневном реду министарске седнице било питање да целокупна влада прескочи плот Милоша пекара и да му из баште покраде трешње, које су већ биле зреле, румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Отац љут, прек... ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра. СТАНА (слушајући им песму, брише сузе). ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела...
И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што рађа и зрије На ватри сунца?... Гдје су јоргована Вијенци плави?...
Знаш ли часе оне?... позно сунце грије, Врхови мунара као ватра горе, А свуда из баште мирис ђула вије. Ми се повраћамо из лова, из горе, А она на демир-пенџерима стоји Љепша од вечери и од сабах-зоре..
1896. ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста!
Сјећа се младости, — баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су цуре лаке из свих мушебака На њ бацале руже и зумбуле плаве...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се — забринути се распучити — раскопчати рат (рахт) — коњски накит Рача — манастир на Дрини у области Бајине Баште рашћерати — растјерати редак — ред (мени редак дође) Рибник — турска тврђава у Лики, чувена са честих борби између
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све то посакриваше иза једне живице у дну баште, тамо гдје нико није залазио. Увече се опрезни Мачак једва некако извуче неопазице из куће и пође на друм да сачека
— Ехе, зна он да се Лазар ничега не боји! — испрси се Мачак. Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре. Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено!
Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе.
Кад већ задуго не би било никога коме је требала помоћ, дјевојчица би у ћошку своје баште чистила пут којим су пролазили мрави и причала: — Брзо, брзо, мравићу, ево, склонила сам овај велики камен.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А пак ту је и једна велика зубна болест гледећи све око себе коншијске баште и њиве родне и бујне, а његове ниподашто. Какво му је срдце? Није л' то божји мач! ...