Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад остаде сам, Аћим као да тера некоме инат, узе да једе бајат хлеб и сув, посивео сир. Па се згади: у празној и великој ћелији чује се само његово мљацкање.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ће бол умирања нечујним клизењем галаксија, настојећи да из тих грдних несразмјера извуче некакву „филозофску утјеху”. Бајат ће опет о неуништивости живота и трудити се да смрт јединке утопи у бесмртност врсте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу... Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи