Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово је воопште обичај људи: говоре о многим вештма само зашто су чули да и други о њима беседе, тако су: чини, бајања, уроци и којекаква ноћна привидјенија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Врачања и бајања се често обављају у млади петак, пре зоре. Света Петка је женско божанство, па се и овај дан сматра женским, односно
, „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985. ³⁶ Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 356; уп. и Недић, В., Антологија народних лирских песама, СКЗ, Београд 1977, с. 146. ³⁷ Уп.
и Недић, В., Антологија народних лирских песама, СКЗ, Београд 1977, с. 146. ³⁷ Уп. Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, с. 354—355. ³⁸ Везилић, А., Краткое написание о спокојној жизни, Нови Сад 1788. ³⁹ Филиповић, М. С.
С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С.
33. ¹³⁴ Грбић, С. М., исто, с. 110. ¹³⁵ Раденковић, Љ., Народне бесне и бајања, Градина, Ниш 1982, с. 99—105. ¹³⁶ Зечевић, С., исто, с. 123—126; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 417. ¹³⁷ Николић, В. М.
415; Поп из Грбља, исто, с. 19; Радовановић, Б., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, 1928, с. 98. ⁶² Кордунаш, М.
165; Петровић, А., исто, с. 367. ²⁷ Радовановић, Б., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, 1928, с. 99.
213. ⁴ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, Београд 1914, с. 215; Радовановић, В., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, Београд 1928, с. 99. ⁵ Кордунаш, М.
Проп, В. Ј., Морфологија бајке, БИГЗ, Београд 1980. Раденковић, Љ., Басме и бајања, Градина, Ниш 1982. Раденковић, Љ.
, Основа за сабирање и проучавање грађе о народном животу, ЈАЗУ, Загреб 1929. Радовановић, Б., „Празноверице и бајања у неколико села Југозападног Стига“, ГЕМ, 3, Београд 1928. Радовић, Ј. Р.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О РАЗНОМ 218 ИВ КАЗИВАЊА 222 А) ПРОЗНА 223 А) ВЕРОВАЊА 224 Б) ГАТАЊА 248 В) ЧАРАЊА И ВРАЧАЊА 251 Г) БАЈАЊА 254 Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА 260 А) ОДРАСЛИХ 261 Б) ДЕЧЈА 291 В ГОВОРНИШТВО 297 ЗДРАВИЦЕ 298 А) ОЗБИЉНЕ 299 Б)
“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира),
Њима је штитио како себе и свој пород, тако и домаће животиње и обделаване усеве. Бајања су имала првобитно практичну исцелитељску сврху — и била су у народу врло распрострањена.
Г) БАЈАЊА А) ЗА ЉУДЕ ОД УРОКА 1 Сан заспао, а урок не заспао; ако и заспао, у сну се разабрао. Два ока два урока; једно водено,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Ђурђевдан пре сунца мећу жене глог у омају у којој ће се купати. Из бајања и врачања у вези са г. јасно се види да је г. сматран као дрво сеновито.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одстајте се тих вражијих послова: чарања, бајања, среће и несреће, коби назирања од чијег на путу сусрета, тога меркања и чини, хуђења, опадања, зла оговора и