Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹⁰ Тројановић, С., исто, с. 74. ⁹¹ Вукановић, Т., исто, с. 89, 94—97. ⁹² Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986); Грковић, Милица, исто, с. 141.
Раденковић, Љ., Басме и бајања, Градина, Ниш 1982. Раденковић, Љ., Симболика боја у народним бајањима словенских народа, Београд 1988, (посебан отисак из Књижевне историје, 73—74, 1986) Раденковић, Љ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне су у вези са врачањима, гатањима, бајањима и др., нарочито са молитвама, у првом реду од разних болести, човекових и сточних, од несрећних случајева (од уједа
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима. Отуда је природна ствар да је нпр.
(СЕЗ, 41, № 166). В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу. Соком који л. пушта кад се у пролеће ореже (»лозина суза«) мажу жене и девојке косу,
младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в. дружичало; ЖСС, 108; Караџић, 1, 1899, 271). У бајањима и народној медицини в. има велики значај.
, коју овај, ако прима позив, поједе (СЕЗ, 8, 292). Ј. се употребљује у бајањима, као лек; нарочиту спасоносну снагу има ј.
Такође је познат и у бајањима и народној медицини. Њиме се баје против жутице (Караџић, 3, 1901, 170), или се пије вода у којој је скувано лишће од
2. Речник би био потпунији кад би садржао и чланке о веровањима (магичним радњама, врачањима, бајањима) везаним за родно дрво (било које) или воћку (било коју), за разно биље (помешано), за делове биљака (гранчицу, цвет,