Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542). При бајању од пришта употребљује се б. л., који се мора истући на камену што »се не померава« (ЖСС, 263).
задржала (ГЗМ, 6, 1894, 656). Седам или девет угљенова од лозе, стављени у воду, употребљују се при бајању кад је дете уречено (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 388).
Она је неизоставна при магичном истеривању »бабица« из породиље (в. цео процес у СЕЗ, 19, 99). При бајању од »издати« (грчеви у »стомаку«) меће бајалица болеснику на стомак по три зрна кукуруза и пасуља, и три семке п. (иб.
ТРОСКОТ Qуецке (агропyрум репенѕ). Троскот (глистник, пирница, Шулек). Употребљује се при бајању против русе (красте, Караџић, 1, 1899, 245). Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802).
, и длаком бика без белеге (»да се не би убијени укварио«, иб., 391). Има значаја у бајању и народној медицини. Нарочито је лековит ч. убран у Међудневице (СЕЗ, 19, 13), и на Крстовдан (иб., 65).
При бајању против ветрова у Гружи три чесна б. л. попреко се пресеку, па, пошто се њима премаже болесник, баци се по половина чесн
р. забодена у његову капу (ибід.). У Гружи д. р. (која се тамо зове шипурак) употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а црвен конац (који представља
Употребљава се при бајању и помиње се у басмама против болести (в. нпр. СЕЗ, 19, 1913, 217; 50, 1934, 305; 66, 1953, 231 и 235; 70, 1958, 413;
У Височкој нахији с. т. (»лозица с округлим листом«), употребљава се при бајању против страве (против последица претрпљеног страха).