Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Срећно је све текло, срећни пар лепо живи. Но, шта ће Алка девојка, другарица Мицина, сестра Маркова? Око ње једнако баје Јефта Ћирковић, а мати га добро гледа, јер има „состојаније”. Отац ће му предати трговину, а јединац је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да је извођење љубавне магије збиља везано за силе хтонског света, говори нам и избор места на којима се баје, а то су: праг, дрвљаник, воденица, гробље, раскршће, сметлиште.
³⁵ Када дете не може да заспи, њему се још и угљевље гаси, а и баје: „Дува ветар преко високих гора, широких поља, великих вода, класастих јечмова, винограда; дува ветар преко лисица,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и
„Од оваквих болести се редовно баје, тј. бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично. Или се болестима прети водом, ватром и другим
(Опет три пута). ОД ИЗДАТИ 1 (Баје се ножем црнокорцем) Ој ти Луко, божја слуго, узми нож црнокоран, па иди уз пут, низ пут; кога сретнеш, убоди га; кога
ОД КОСТОБОЉЕ („Поганица“) Проклета проклетнице, несретна несретнице, излази из роба божијег (име онога ком се баје). Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу.
“ ОД НЕСАНИЦЕ (Кад неко не може да спава, онда му се овако трипут баје): Дува ветар! Дува ветар! Дува преко високих гора, преко широких поља, преко великих вода!
Рог рогу доватио, земља земљу пољубила, Зеку (или како је волу већ име) ништа не било! (Тако се баје пет пута). Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА А) ОДРАСЛИХ 1.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прва река, Дунав стари, Брегове што Баје квари, Дом подлива баром ширном, Мени пређе игралиште, Сад је лађом пристаниште: Избродију место мирном.
Је ли тако и у Срему и равном Банату? Исти ђаво који се леже у подлом занату, У ком бака срећу баје, а Циганка чара, Одзив мени из горице плачем одговара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лечење се обично врши уз магичне радње и по нарочитим магичним прописима. Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л.
Б. се баје око болесног места (ЖСС, 329; СЕЗ, 16, 275); чисти се приликом врачања, вода (СЕЗ, 17, 1911, 578); приликом сетве меће
Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425). Ако крава изгуби млеко, онда јој се в.
Понегде се »венчавање« грознице за в. врши увече (СЕЗ, 17, 542). У басми против коњштака (кривљења кичме) баје се да се в. искриви, а болесник исправи (СЕЗ, 19, 232). С помоћу в.
По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609). 3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).
Болте—Полĺвка, 2, 532). Л. се, уочи Спасовдана, баје у корист марве (Кал. Србобран, 1896, 191). Према народној етимологији, реч за л. је сродна са »лек« (Беговић, 229).
Такође је познат и у бајањима и народној медицини. Њиме се баје против жутице (Караџић, 3, 1901, 170), или се пије вода у којој је скувано лишће од преображењског с.
вода пије се и против ватре (Беговић, 248). Кад дете много плаче и мокри, каже се да болује од горске: у том случају баје му се са три ц. шипке запаљене више његове главе (СЕЗ, 14, 123). ЦИМЕТ Зімт (ціннамомум цаѕѕіа). Цимет; кањела. Ц.
, 285). Нана и коњски босиљак. К. б., као и чубар или бели лук, ставља се око болесника, или се њиме баје, да својим мирисом измами или отера болест (СЕЗ, 58, 1948, 353). Овас.
Ч. се баје против »власца«, тј. сифилиса (СЕЗ, 58, 1948, 358, Гружа). Чуваркућа. На Благовести се сади поред улишта узлудобар —
— У Островици (Сићевачка клисура) баје се дивљом зевалицом (антіррхінум оронтіум) као »травом од стра« (цетерацх оффіцінарум): суву д. з.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
или што кога мало ако би прст био заболи, или му се што дијете разболи, то таки брже тражи вражару да вража и да баје. Нису ли то поганска дела, што некрштени људи творе?