Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мене посаде за клавир, где колутам очима и присећам се онога глупавог Бајера за леву руку. Када гошће стигну, маман ће ми, као успут, довикнути: „Ана, срце — сада се брзо спреми за час енглеског!
бих тако, без везе, једно пола сата; тек да ми прође време, мада ми је господ Бог сведок да, сем оног излапелог Бајера за леву руку, не умем ништа друго ни да опепелим, то јест отклавирим.