Матавуљ, Симо - УСКОК
Она му роди Рака и умрије на пречац. Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па она свисну за њима, још млада.
већином Цетињани, а то није значило што и данас, него људе из околнијех села, што састављају цетињско племе, из: Бајица, доњега краја, Бјелоша, Очинића и Угања.
Бјеху дошли: из доњега краја кнез Илија Ивановић и барјактар Јоко Шпадијер; из Бајица сердар Ђико Мартиновић; са Кчева војвода Мићо Перка Шалетина и сердар Гардашевић; из Цуцâ Шуто Пешикан; из Бјелицâ
Бјеше тај већ средовјечан, али се видјело да је жилав и живолазан. Крцун рече Јанку да је то Марко Бајов Бајица, владичин писмоноша за Котор и Будву, ходац каквоме нема друга, који је кадар, кад устреба, и два пута за један љетњи
Свакога јутра устајаше с надањем; цио дан провођаше у томе; свакога вечера, кад би Бајица поштоноша испразнио своје бисаге, дрхаташе Јанково срце, па би га спопало очајање.
Јадан Јанко. Он се занаго већ и не нада одговору, те једва чекам да наиђе Бајица поштоноша.“ Јанко устане и запита: — А кад наилази Бајица? — Ако већ није. — Е, опростите, одох! Збогом! И отиде.
“ Јанко устане и запита: — А кад наилази Бајица? — Ако већ није. — Е, опростите, одох! Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...
За ђаконом изађе из манастира перјаник један и тај отрча, као звијерац, пут Бајица. Велико звоно на манастиру зазвони. Неколике пушке запуцаше у пољу пут сјевера.
Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од Ријечке нахије. Човјек је ступао лагано од Бајица. Њих два бијаху већ близу манастира кад их угледаше. Ђакон се одвоји, па им оде у сусрет. Владика се устави.