Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И по мирном путу од мене до Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад нечувеног бола.
Ти си повод и циљ; и стравична мајка Свих мрачних контраста и свих привиђења: Једина истина и једина бајка; Збир свију символа, игра свију хтења.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она се надала да ће живот са тим стаситим официром бити као нека бајка, да ће увек имати лепих хаљина, да ће играти на баловима, а да ће бити и удварача. Тако је то и било, испрва.
Дунав, одлазио је некуд из Кијева, још даље него што је он ишао, а Кијев је треперео са десне обале, на брду, као нека бајка, на облаку. Претварао се у варош чистих, завејаних, грађевина, које као да силазе, смрзнуте, на воду.
увидели да ће, после неколико хиљада исељеника – алле мит Фамилиен – доћи још која стотина, свега, а можда, ни толико. Бајка о преселенију Чрногораца свршавала се, тих дана, јадно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
а који својом храброшћу, памећу и добротом успева да савлада све тешкоће, да би на крају био признат и слављен. Бајка пружа уверење малом, немоћном детету које одраста и у том одрастању се сукобљава са на изглед нерешивим задацима, да и
Народна бајка психолошки и уметнички истанчано, у виду спољашњих догађаја: напуштања родитељског дома, лутања, авантуре и сукоба
) заправо симболички представља унутрашње, психолошке сукобе детета које одраста и настоји да досегне зрелост. Бајка је „чаробно огледало које одражава неке аспекте унутарњег света и кораке нужне за наш развој од незрелости до
⁵³ На литераран и детету примерен, близак начин бајка још незрелој личности, која се бори за самосталност, емоционалну стабилност и властити идентитет, разоткрива у њеној
чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни говор. Бајка коју дете слуша откако сазна за себе учи га једноставном, складном и језгровитом говору.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јака ствар! Бајка је иначе била тотално упропашћена, а моје веровање потпуно изгубљено, кад сам у војсци, као једини писац у целом
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао. Ао Бајко, свуд си де те
Ал' ето ти амо Лиман-паше, На Бајка се змија нагоњаше, Жао му је предивнога друста, Што стамани ова сила пуста, Па се амо јунак залетио, Не би л'
А јадују за својим мртвима, А највеће ту јадују јаде, Што им, брате, силни Бајко, паде: „Нема нама, ох, нема нам Бајка, Та никад га већ не роди мајка!“... Муч', Србине, весели се саде, Гледај, болан, што Турчину паде!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени дом.
А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна. Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине
Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан. БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије
“ Најзад га ево код саме страже, клизи тихо ко шајка, напери уво, развуче уста: „Ево се прича бајка!“ Хајдук је Ждерко и лопов голи, а ипак приче безмерно воли.
На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас.
Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка. „Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом
ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА ПАДА...
КАО БАЈКА Хтео бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у про
Ко бајка да је, да то није јава, Да с месечином све се стапа сада, И неосетно губи се и пада, И све нестаје, и све ишчезава, Па
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Уосталом, у Ригиној верзији, та вилинска бајка није била нимало безазлена: овај мађионичар из Фере већ је, изгледа, имао грдне сараднике а сви су били организовани у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— То би, додуше, било скроз нереално, али можда занимљиво. Или бар забавно, као дјечја бајка. Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи.
Зар је, дакле, збиља само бајка оно што сам у дјетињству (и с коликим унутрашњим одјеком!) слушао о нарочитим просторијама за ту сврху, о познатој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
строга, Увек иста, увек с умним гледом, У тренутку успомена многа Оног доба, ког сад више нема, Јавља ми се као бајка бледа; Ја осећам да се прошлост спрема, Да ми, мртва, живот приповеда.
1908. УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” Да л' се ова бајка у истини збила, Тамо где већ нема ни руина стари', Где ноћ заборава све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих
Ил' је ова бајка не из овог доба, Не са земље наше, већ са звезде неке, Која данас нема ни трага од гроба, Док даљина чува спомене
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
песми „Само пева тајни пламен“ говорни низ испресеца декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да недовршена да остаје Да је Ипак (био) живот.
другом стиху практично показано као тројно пењање декларативне интонације: да остаје да недовршена да бајка Овде постоји интонационо понављање, дакле ритмизирано интонационо пењање, а све је изведено из потенцијала који је
да остаје бајка. То је најобичнији реченични модел: „Ко остаје? – Рекао је да остаје мајка“. Стога је у праву Јован Христић кад у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА
Бели осмех модрим лицем се разлива. Тако мру на југу. Салома, Салома. (1911) БАЈКА О ЖЕНИ Љубичастом паром дише Земља сана, Модри су чемпреси сагли главе тужно, Врх мртвога мора крикне која врана,
(1911) МОЛИТВА Ноћ је пуста. У царској дворани Мрачан престо, тајанствен кô бајка. А док ветар звижди на пољани, Бога моли Југовића Мајка.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
јесте тенденција ка реалистичности и ка историцизму, чак и у оним облицима који теже уметнички фиктивном, као што је бајка. Тако се, на пример, у бајци о Пепељузи сусрет с царевићем догађа у сеоској цркви за време "летурђије".
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
крхка нада, дуга, предуга ноћ између растрзаног дремежа и отупеле будности, па опет, па ипак, између свега тога расте бајка, блесава дечја плетисанка, бајалица и успаванка. Други дан снег престаде да пада.
Човек је просто био сићушни мрав у овом непрегледном белом простору, само мала, ружна и немоћна трунчица. И бајка се смрзла као леденица под стрехом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сваки од њих носи по пакет барута у шипкама, па би на ватри спремили чај. Али то је већ бајка... Однекуд сину сунце. Као мајчин осмех. Али се убрзо изгуби међу облаке... Сада је четири часа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
119 ЧАСОВИ 120 ПОГРЕБ 121 МОЈ ЖИВОТ 122 ПУТНИК 123 У РАНИМ ЧАСОВИМА 125 СИЈАЧИ 127 БАЈКА 130 ПОД ЧЕМПРЕСИМА 133 СУСРЕТ 136 ТРУБАДУР 139 ЈУТРО ЖЕТВЕ 140 МОЈА
1911. БАЈКА Лежô сам на жалу. Још у модром вису Имало је небо једну зв'језду златну, И над луком друге видјеле се нису.
Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони. 43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни