Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“... Рече Бајко, мач у руци сину, Па кроз Турке кâ муња се вину, Звизга, цика, и вика, и врева, Ал' пред Бајком ко то десно сева? Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело.
“ То изусти, па коњица пусти, За њим наже онај Бајко пусти, А за Бајком Српчићи остали. Ала, Бого, ко да те не фали!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ. СЕСТРА СЕ БАТРИЋЕВА ЗАГРЛИ С ЂЕДОМ БАЈКОМ (КНЕЗОМ), УГРАБИ МУ НОЖ ИЗА ПАСА И УБИ САМА СЕБЕ; БАЈКО СЕ ПРЕНЕМОГНЕ И ПАДЕ СПОРЕД УНУКЕ МРТВЕ.