Црњански, Милош - Сеобе 2
сјајно, него и безбројним канделабрима, који су унутрашњост те зграде претварали у нешто натприродно, трептаво – у бајку. Са свих страна се орио пљесак, који је био намењен јахачима.
Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене лисице. „Узми, лијо, кашику меда!
у Елисаветску Росију, није живот Златоустога читао као богословско дело, него као чудо, у људском животу, као неку бајку. Вишњевски му је послао ту књигу, да му се наруга, али је Исакович, у том животу људском, уживао.
у Фрушку гору, као и руку цара Лазара, биле су толико пуне златних икона, драгог камења, боја, шара, да су личиле на бајку. Зато што су биле на брду још су више сећале на причу. А све је то горело у жутом, увелом, поцрвенелом, лишћу.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Углавном она се мене боји. АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом бити, ко зна, лепотице моја грозна?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Проживљавајући јунаков одлазак из куће у неизвесну и опасну авантуру, дете које слуша бајку преживљава и уједно савладава сопствени страх од одвајања, а ово афективно одвајање од родитеља представља нужан и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Прескаче Каина и Авеља и бајку у Кани о хлебу који један хиљаде може да нахрани. Прескаче десет заповести, а чита о Адаму и о Еви, причу о Рути, о
лирику мириса и месечине, за презрене априлске плавети, за октобарских шума буктиње, за сликовитост њину прастару, за бајку што је пише иње.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пиште Бајку зрна око главе, Ал' не смеју удрит га од страве, Та страшан је, убио га Боже, — Али други, богме, и не може!
“ Цикну Лима, већма се наљути, Па се Бајку још једном упути. Ох, мач бојни свагда мејдан дели, Ал' га Бајко стиште зуби бели.
Сече јунак, Турадија пада, Ал' и Бајку ето грдни јада: Пуче, брате, једна пушка вела, Погоди му вранца посред чела, За њом пуче опет једна друга,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гњурам се у дим рата и налазим сурове бојовнике: голубијег срца. Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима. Њено су ми сјеме посијали у срце још у дјетињству и оно без престанка ниче, цвјета и обнавља се.
Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку. Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри људи и свети
Он само брише таму и страх, и оставља бајку да живи, дрвену, брауњаву, пуну лупе и пљускања. Не помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави крај
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре! — Запали и мени једну: остала сам без филтера... — Дакле, ту су!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Носећи капу невидљивицу ... тамо сам стиго корака лака, нашао птицу дугорепицу, па ми је бајку причала сврака, бајку о двору, Мјесецу, путу, о доброј баки и њеном пруту.
Носећи капу невидљивицу ... тамо сам стиго корака лака, нашао птицу дугорепицу, па ми је бајку причала сврака, бајку о двору, Мјесецу, путу, о доброј баки и њеном пруту.
Јесени једне, тмурнога дана, крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо. О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу.
Са пашњака, замуклога муком, нико неће домахнути руком. А ја, ипак, предати се нећу, искитићу, као бајку стару, сјетну причу о цурици плавој и о њеном вољеном другару. У тој причи бићу вјеран, мио.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
затрпава трагове залуталог воза у брезама страст се пење одоздо из колена страст недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мојој жени стоји, кажу, као да представља принцезу за бајку, а мени се накривила и мора да је придржавају, да не спадне. Тако је то на Итаки било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они су претстављали јуначке борбе из персијских ратова, пренесене у митос и бајку. Испод њих пружао се архитрав, ношен високим и дебелим дорским стубовима који су се једва осетно ширили наниже и ту
Потказивачи подметнуше закупцима и протурише у јавност смишљену бајку да су закупци за време своје делатности додавали дувану воду да би га тиме учинили тежим и тиме своје приходе увећали“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
355 У коментарима Е. Бабајев примећује да је погрешно поменут Грим. Бајку, а не басну, с насловом Сенка има Андерсен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никада. Од мога немира, који им је изгледао и чудан и опасан у исти мах, направили су они бајку о мојој побожности. У Макарија је ушао божји арханђел, говорили су.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
деца су ближа богу, па тим самим ближа и религији. А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на
И сад, и ону веру у бескрајност света и ову бајку на један мах заменити тиме да је Земља округла као лопта, да се врти као луда, премећући се акробатски на све могуће