Црњански, Милош - Сеобе 2
Старост ускоро закуца на врата. Она је домаћици довикивала, да јој је ћерка бајна, и да ће им се одужити за гостопримство, кад буду дошле у Вијену. Овакво пријатно вече се не заборавља!
А нарочито му је било тешко, то, да га зове, док јој је муж у тамници, а ћерка, бајна, млада, девојка, у истој кући. Павле је осећао да ће се, у тој љубави, са том упаљеницом, осрамотити, и да ће и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Мијау, збогом бајна и чаробна сланинице, никад се више до тебе попети нећу! — уздахнем ја и станем да се шеткам по пустој кући: так,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Војно«, »љуба«, »селе«, »чедо«, »лане«, »лаор« или »лаорић«, »миомир«, »бајна нева«, »росно цвеће«, »умилни славујак«, румена зора«, »тајни уздисај«, »слатки пољубац«, »чаробни снови«, »гусле
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће. Виђења новог бајна ти милино! Све здраве видим, срце друго шта ће?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу јесен стоји. Са њиме дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А из сваког вири лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
А из сваког вири лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
В. Илић XЦИX ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу Јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле До
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И Ао, небо, плаво небо, Тајовита красото, — Са висине звезда сине, Ао рајска милото! Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ! Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна!
1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби.
Само гавран ту шестари; Ал' се и он брзо вине, И губи се у даљине . . . Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882.
1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се