Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... Баба Стоја рече: — Станко, рано, лези ти. — Немој, бајо, молим те! Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!... Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У Романији ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова. ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД
Такви су многи описи мегдана у песмама о Марку и у песмама о другим Јунацима (на пример, Марко и Арапин, Бајо и Љубовић).
А ти иди двору бијеломе, за те није онака ђевојка“. 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ Књигу пише беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено
беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено Пивљанину Бају: „Чујеш, море, Пивљанине Бајо! Ти си мене за срце ујео, ти си мога брата погубио; изиђи ми на мејдан јуначки!
Када књига Љубовићу дође, и кад виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду
Када књига Љубовићу дође, и кад виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш
Када Бајо ситну књигу прими, књигу чати Пивљанине Бајо, главом маше, зубима шкргуће, па он бегу другу отписује: „Чујеш, море,
Када Бајо ситну књигу прими, књигу чати Пивљанине Бајо, главом маше, зубима шкргуће, па он бегу другу отписује: „Чујеш, море, беже Љубовићу!
“ Књигу посла Пивљанине Бајо, пак дозива свога побратима, побратима Његошевић-Мата: „Побратиме, Његошевић-Мато, Љубовић ме на мејдан зазива,
“ Опреми се Пивљанине Бајо, уд’ри на се свилу и кадиву, пак припаса Ава мача зелена, оба мача од једног ковача; опреми се Његошевић Мато, пак
Како дође Пивљанине Бајо, како дође, он под шатор уђе; како уђе, он на земљу сједе; како сједе, онда бога назва: „Добро јутро, беже Љубовићу!
Кад то виђе беже Љубовићу, он поскочи на ноге лагане, довати се сабље оковане: „Ао Бајо, пивљанско копиле, што ће мени ришћански мачеви та код моје сабље шамлијанке?