Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је да егзерцира, са две роте гренадирског пука, који су имали нож на пушци, бајонет, који је тек био уведен, тих година. Пехота је, марширала, чврсто, право на Ђурђа.
је да се пехота навикне да куршуми лете око ње, а она да корача и даље, све док не дође до судара, прса у прса, на бајонет.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока. То ти је фока.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кроз пушкарницу виде се њихови ровови. На сваких пола метра зјапи отвор из кога штрчи бајонет, или је такође затворен циглом. И при најмањој несмотрености, оде глава. Али пешаци не хају много.
Рано зором наши кидисаше на бајонет и овладаше. И стрељачки строј као откинут са какве опруге отиснуо се вратоломном брзином преко поља, њива, долина и
Сви су певали унисоно: зумба, зумба, зумба... а један упадао: „Бајонет... фишеклија... шајкача... опанак... пешак... репоња... гегула...
Ми смо сада у рату, и мојим људима је потребно да знају само четири команде: плотун, брза паљба, јуриш, и на бајонет!... Досад је мој пук изгубио шездесет процената. Остатак ће изгинути у следећим борбама... Е, лепо, нашто да их мучим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Псује и његово величанство – а ја корачам уштогљено. Нисам чуо. Стискам, нервозно, официрски, бајонет о бедро (сабља се више није носила) и корачам по такту.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Осрамоћен, зар ће икад моћи да заборави ледени бетон, или прљави под ћелије, или бајонет за леђима? ... У ноћи, у болним тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, чекао је, надао
Твоја је пушка остала неогарављена, твој бајонет неокрвављен; и једног тренутка док си ти усплахирено тражио заклон од смрти које си се ужасно бојао, непријатељско
Краков, Станислав - КРИЛА
Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале. Иза кукуруза се као прљаве грбе дилази сеоски кровови. Један бајонет је зазвонио као звекир о челик шлема. Пси су помамно урлали. ”Бомбом и бајонетом...” тако су им наредили.
Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први. У тело, које је пало, зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном плашљиво и слабо као убијено
А сви тако једнако јаучу. И овај кад су му заболи бајонет у груди, и онај кога су вукли за преломљену ногу, да му је глава ударала по камењу. Све су их бацили у јаругу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Један турски куршум погоди у бајонет нашега војника и престриже га као ножницама. На три четврти часа после првога јyпиша учине Турци други, и то много
На два корака пред собом ништа не видиш од зеленога густиша и непријатеља не би опазио пре док му се не би на бајонет натакао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је висок, и имао је црне, дуге бркове. Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар.
Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар.
Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар. Он извади бајонет из уста, па ће рећи: — Ако се праћакне и стане да запомаже, има да га нестане.
Он извади бајонет из уста, па ће рећи: — Ако се праћакне и стане да запомаже, има да га нестане. — Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже. Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима.
Један од њих се окрете и управи пушку на мене. Али стиже мој каплар и зари му бајонет у груди. Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну.
Коса ми се диже. Један од наших заби Бугарину бајонет у уста. „А-а-а!“ — изусти онај. Један од Бугара извади бомбу... Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде
„А-а-а!“ — изусти онај. Један од Бугара извади бомбу... Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде бајонет у слабину. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ Устали смо и ми. Моја нога запе за каиш пушке мртвог Бугарина.
Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет, кад један мој војник опали и уби га. Он паде поред мене кркљајући. Појурисмо даље. Али неко пусто камење, као бедеми.
Они се распршташе. Потрчали смо за њима. Сећам се, ах, грозно, један наш стиже Бугарина и зари му бајонет у леђа. Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке.
Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет. Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу.
— већ да себи одузмем живот. Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим. Нисам му казао прави разлог, већ онако...
Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало. Лежим потрбушке, а бајонет сам ставио испред себе, да ми његов врх додирује врат. Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати никад неће!...
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али трећи пут неће, јер не може. Да ниси отац, рекла бих ти нешто о чекмеџету с новцима, што би те проболо као бајонет. Научио си да те цар храни и одева, па не знаш шта је рад и пошто је живот. Али си изгубио кредит код тог цара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бугари су бежали. Опет се враћали. Тада су наши одступили. Потом су се окупљали, вршили противнапад и на бајонет освајали ровове. И тако до вечери.
Још се нисам ни повратио од изненађења, а они ускочише у своје ровове. Настаде борба на бајонет. Бугари нагоше у бекство. Да видиш само!
Бугари трче око топова. Нишанџија трећега топа отима се са једним Бугарином око затварача, али други Бугарин му заби бајонет у леђа. Око топова леже мртви наши војници. Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога.
Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза. — Господине потпоручниче, јавља командант да нећемо
Гледао сам како је Бугарин ударио нашег војника бајонетом у трбух. Овај обема рукама држи бајонет, а на лицу му се још види израз ужаса.