Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и звездом на челу заједно с мушкарцима у маршу и ходу жене су животе давале храбро да би данас ми имали слободу. Бајонети, пушке бункери и жице, све то није могло да спута побеснеле лавице. За твој 22 цвет (?
Милићевић, Вук - Беспуће
И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети. А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку! Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи.
Само звецкају фишеклије и светлуцају бајонети. Зауставише се на самој обали. Неко им наређује да се ту журно укопавају. У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се
А позади овога крвавога разбојишта је змијаста линија свеже земље, одакле вире непријатељски бајонети. Приклештени између Саве и непријатељских ровова, рањеници поседали на обалу и тужно гледају своју отаџбину.
Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?... Напред река, позади бајонети. А ми смо немоћни, јер су наши рањеници испред њихова рова. И сада непријатељ командује...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
муља па им пошли у сусрет и труба је цичала језиво, орози још махнитије окидали па су настале страшне експлозије и бајонети оштри и ладни заривали су се грозно кроз шињеле у месо.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мешао се са маглом. Из магле су се указивали шиљати планински врхови, па су опет нестајали. — Тише, тише... Бајонети су упадљиво светлуцали. Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе.
Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума.
Бацале оружје. Дизале су увис руке, шириле преплашене очи, и муцале: — Братко, братко. Али се немилосрдни бајонети заривали у вазда меко месо, а понеки би грубо шкрипнуо заронивши се међу кости.
Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку. Чуло се како звече натицани бајонети, лупа спрема, саплићу се војници и псују. Фијук и удар све чешћи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно: Алах! Алах! Алах!
Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама. Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи. Буде ли душману мало ваших куршума, оприте му у груди ваше бајонете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!“ — допире крик. Опет ровови, камење. Отуда сунуше на нас бајонети... Ми прилегосмо с ове стране. „Предајте се!“... Ура! Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари.
Пред нашим очима свитнуше пушке и натрчасмо на другу одбрамбену линију непријатељску. Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише. Један налете на мене, ја се извих и он ми запара шињел.
Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари.
Кроз прорезе на избаченој земљи, налазиле су се пушкарнице. На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена.
При косим сунчевим зрацима светлуцали су бајонети из бугарских ровова. Војник кога сам затекао на објавници седео је и, онако окренут сунцу, задремао.
Иза њега стајали су војници, изнад чијих су глава штрчали бајонети. Он погледа хитро све редом, и таман да заусти, кад скочи Радослав. — Леко, друже, спасавај, ако бога знаш.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мало нас је ал' смо људи! Челик срце је у груди! Челик срце, боже свети, Тврђе него бајонети! Згинућемо ако треба – Ал' гле оног плавог неба, И гле, ове сабље ковне, Сабље ковне чудотворне!