Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док 1792. године чујем ја у Срему, где сам у школи био, да је мој отац од Турака рањен. Неки Турчин, Муста-бег Јајић, који је у прошлом рату примио у бојевима пизму на мог оца, рекне у Ваљеву: ,,̓0ди-де, Алекса, да ти нешто кажем.
И ту се Хаџи-Муста-паша јошт већма превари: пошље свога сина доле да купи војску. Кад се везиров син Дервиш-бег поудаљи, ове ти Београдлије оду код паше, узму изун да и они иду његовом сину у војску, и он им поверује.
Они се спреме и оду до Болеча, пак онда се поврате натраг. (Ово сам слушао кад моме оцу неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње,
О томе, како је Београд узет, слушао сам где Муја, уровачки бег, прича мом оцу. После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј.
— Мој отац каже: „А куд, бег? Да ја побегнем у Немачку, они ће рећи: оде Алекса да крене противу нас Немце, да војује на нас, пак ће други кнезови
На то му алај-бег рече: „Ја сам ти казао и с моје душе скидам, а доста смо ̓̓леба и соли заједно појели!” (Баш сам ово све слушао, кад
Но ево муке, Хаџи-бег и Асан-ага ископали на броду (с оне стране) шанац и напунили га Бошњацима. Види мој отац да ће сва српска војска у по
Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег, овако као сад, напуни шанчеве с војском и не да вам преко Дрине.
улема попадају на колена и љубе скутове, и веће тако једва даде се умолити: „Ал хоћу”, вели Аганлија, „да ми Ха— џи-бег врати арачке новце!
” — Због тога оде мој отац преко Дрине Хаџи-бегу, али Хаџи-бег не да новаца, но вели: „Нека дође тај силни Аганлија, па нека узме сам собом не тридесет кеса но и више, ако може”.
да он може подићи Србе и све зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума ослободити, а он на очино место у
а ја пиши све оно што сам знао: да је Мустапашић послао да диже рају и да Турке у градове сатерају, и да ће Дервиш-бег доћи и проче.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Обично је свршавао сам с појединцима. А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било!
— Да неће бити каког окршаја данас? — Па... може бити. — Да нису трговци? — А... са њима бих лако!... Него бег. Путује Сали-бег са пратњом. — Има ли их колико? — Дева вели до двадесет. — Ту ће бити лепа ћара...
— Па... може бити. — Да нису трговци? — А... са њима бих лако!... Него бег. Путује Сали-бег са пратњом. — Има ли их колико? — Дева вели до двадесет. — Ту ће бити лепа ћара... Шта велиш ти, Сурепе?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин док га је натер’о да се школује? То је салашар. Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...
То је салашар. Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију... Па га онда, четврти пут, отац вез’о уларом и пајванима иза
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ко, Менко, ко? — Асан-паша... — И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!... И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у
чаршилије да се сете његове несреће од које је Менко тако шенуо, те да би после између се причали: како тај Беглер-бег, Док Менко био млад, тек се оженио, нов домаћин, кад је купио десетак у Менковом селу бацио око на његову жену.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има чудних примера, особито у старој Рашкој, како мухамеданац бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се
и они су стекли и нешто своје земље, али нису престајали обрађивати и беговску, ако не ради приноса, а оно да их бег заштићава.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли, натерали су, риком и шалом, у бег. Загушише уске стазе доњег града, пењући се узбрдо, па се расуше и заосташе, крај вике квартирмајстора што беху
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, СРј, ИИ, с. 1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Марка Јокашева, који имађаше многе и поуздане везе са хришћанима од Никшићке крајине и који дознаде да ће Ислам-бег Мушовић, кнежев крвник, са њеком дружином, онијех дана проћи кроз Дугу.
Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег! — рече Марко потмуло, али сва дружина чу. — Је ли оно, је ли? — запита Крцун комешајући се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
унапред послао, Па какве их назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог света брука, Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи
Јуриш пети — јао какав ти је! Сам Мехмед-бег пред Турке излетје, Гњеван бјеше, па кâ гуја цикну: „Јао Турци, бруко и грдило!
На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од појаса
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БАШТА. 107 ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ 117 ХАСАНАГИНИЦА ЛИЦА ХАСАНАГА ХАСАНАГИНИЦА МАЈКА ХАСАНАГИНА БЕГ ПИНТОРОВИЋ, брат Хасанагинице МАЈКА ПИНТОРОВИЋА ЕФЕНДИЈА ЈУСУФ, Хасанагин саветник АХМЕД ХУСО СУЉО МУСА } Хасанагини
ХАСАНАГИНИЦА: Да није Хасанага? Хасанагини гласници? Да кажу да није истина? ЈУСУФ: Бег Пинторовић, Хасанагинице. ХАСАНАГИНИЦА: Како ли је стигао тако брзо?
Ајде, сад ће и најгоре проћи... ХАСАНАГИНИЦА: Како проћи, црној мени, кад најгоре тек почиње! (Улази бег Пинторовић) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Чуо си, беже, за нашу несрећу? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Од кога је, бољем се нисам ни надао.
(Улази бег Пинторовић) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Чуо си, беже, за нашу несрећу? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Од кога је, бољем се нисам ни надао. Јеси ли спремна? ХАСАНАГИНИЦА: Како „спремна”?
Савила, сложила хаљине, увила рунде, минђуше, огрлице, избројала прстење? Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу.
Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо? ХАСАНАГИНИЦА: А дете?
Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо? ХАСАНАГИНИЦА: А дете? А да се с дететом опростим? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, опрости се, ал се опрости брзо! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Немој, беже, тако брзо, ко с коња!
Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам? Је ли ово твој Хасанага учинио, или ја? Шта ош од мене?
То је лудило, беже, а у лудилу нема намере! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Могу да ти кажем, кратко и јасно, да је твој Хасанага потпуно присебан!
Са мном је врло присебно разговарао. ХАСАНАГИНИЦА: Кад? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па јутрос! Кад сте ми јавили, питао сам се шта прво да радим.
Разумеш? ХАСАНАГИНИЦА: Шта ти је рекао? Јеси ли га питао зашто? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Вредело би ми колко да питам коња на коме сам дојахо, или камен за који сам га везао.
Нећемо се ни ми обртати онако како Хасанага дува! ХАСАНАГИНИЦА: Зашто си ишао код Хасанаге? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тражио сам илми-хабер, ето зашто! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Онда је, значи, свршено!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Упита га ови посланик: — Што плачеш, болан? — Богме избио ме бег чибуком, да се не могу с мјеста маћи. — А зашто те избио?
“ Па на мене скочи, те о мени они чибук сломи. Пошто ови посланик чу, помисли у себи: „Кад ови бег за једну усјеку оволико чуда учини, како ће да дава новце за џамију?“ И тако се врати и све каже Турцима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изгледао ми је као неки осиромашени бег, који није продао очеву кућу. Ја нисам читао Шантића – зашто бих га читао? Кад хоћу да читам, читам сонете
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију. Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве.
Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине. Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна. Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?
Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити. Бег и ђогат под њим љоснуше као да их гром бјеше свалио. „Ха власи!
Било их је, вели, тридесет и три а нашијех двадесет. Три су, вели, жива умакла, а тридесет их наши посјекоше. Сам бег Адумовић, соко сиви, посјече шесторо влашади!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду? — Бој се шушња, бој се вука, па никад у гору.
— Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду? — Бој се шушња, бој се вука, па никад у гору.
Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш. Ћор-бег сјаши, Мустај-бег узјаши, Док дорату гриве отпадоше.
Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш. Ћор-бег сјаши, Мустај-бег узјаши, Док дорату гриве отпадоше. Удовици, нане, магла пред очима, А дивојци, нане, сјајна мисечина.
— Зато што си наш ага. — А ко ти је казао? — Казао ми је ђед и отац. 10 Питао бег рају: — Ма како можеш тако слатко суха хљеба јести? — Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
До нот ѕцрупле, І бег оф yоу, то аццепт оф тхе інцлоѕед ѕмалл ѕум, анд бе перѕуадед іт іѕ оффегед бy а ман wхо еѕтеемѕ анд ловеѕ yоу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све су се мисли скриле којекуда: Ко кад у градић где се већ сви знају Бане у стари сокак нова луда И нагна народ у бег (док пси лају). Да је бар мира када нема речи И тиха пустош кад мисли неима: Па да се легне као кад се лечи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ЗИМЊИ ДАН 61 XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА 63 XXXИИ 66 XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА 67 XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ 69 XXXВ СЕЛИМ-БЕГ 72 XXXВИ 74 XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА 75 XXXВИИИ ГДЕ ЈА...
Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег.
Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег. Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Месец дана доцније, на путу из Тиране за Драч, код села Кашара, чувени одметник Сулејман-бег са друштвом беше убио нашег наредника Лаловића и редова ђачке чете, учитеља и пуковског писара Средојевића, који су
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ Пожали се Херу синчић како га је један дебели бег испребијао чибуком бигаир хак. Херо почне тражити згоду како би се осветио бегу, и случајно га срете један дан ђе иде
Зовну Хера и пита га кадија је ли он бегу дао шамар и зашто је то учинио. Херо му каже да јест, а зато што је бег његова сина истукао немилице а ни крива ни дужна.
пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а ти, Влаше, чекај овђе доклен се бег поврне. Херо остане а бег нешто одоцни.
Херо остане а бег нешто одоцни. Кадији се задријемље, а Херо га гледаше онако дебела завратка, а киван на кадију, па удари руком по
кадију, па удари руком по затилку и врату што је боље могао, говорећи: — Ефендија, ја немам кад чекати, него, кад се бег врати, узми ти кусур, — да ти је халал!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
држао се на пушци и изједна крвио са сваким ко му је по обести био раван, био То арнаутски барјактар или градски бег. За власт је марио као за лањски снег. Држао је на кули нарочите тевабије попут Махмудбеговића.
Нису Арнаути никад тако поступали. Зато га обузе бес, па збаци гуњ н рашири се на простирачу као бег н као да његова војска опсађује Беч.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од пасме Кастријотових ждребицах... Одмах сам рекâ неће добра бит!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Пите, браћо и Србови моји! Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
— Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте. Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће
— Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег. У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати.
Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није! То је пред вечеру, па ћеш боље и слађе јести.
Мене ти питај! Боље ја то од тебе знам. Јаши, шиљак ти џамијски! — пуче штуц по леђима, и Асан-бег узјâ. — Ама шта је то већерас, ако за Бога јединог знаш?! Уби ме, не мући ме више. Алал ти крв, уби ме!
— Ама шта је то већерас, ако за Бога јединог знаш?! Уби ме, не мући ме више. Алал ти крв, уби ме! — преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио?
Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Дижи се, Јехова, разгнај зле у бег. Јехова, дођи нам, Јехова. Славни Боже, дођи нам сад.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук
тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ,
»Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код
Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код
Уби нас досада без тебе. Нема весеља без тебе. (Седају и изваљују се по миндерлуцима.) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио. Када дође момак и јави да нас зовеш, ми смо сви били код мене.
И када нам ти јави, једва дочекасмо. СВИ БЕГОВИ Тако је, једва дочекасмо. РЕШИД БЕГ Баш добро да ми стари оставимо млађима и женскадији да се веселе у харему. Ми ћемо са Сарошем.
Ми ћемо са Сарошем. СВИ БЕГОВИ Са Сарошем. РЕШИД БЕГ А у јутру да продужимо у мој чивлук и Доњо Врање. (Загледа кафану): А добру си и кафану изабрао.
Овде сам као код своје куће. СВИ БЕГОВИ Тако је! ЈУСУФ БЕГ (седајући до Сароша): Сароше, бре, још од кад ти глас и песму нисам чуо! Оно, истина и ја покаткад запевам.
НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша. РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже?
РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже.
РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот!
ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре! РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оцу, руке му господске, од малих коштица, а кретао их при говору некако меко, на турску, вала баш као онај наш Зариф-бег, што лепо једног дана умре од господства...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег. Већ је и на крај земље стигао, и ивице неба се дохватио, кад девојка крикну: — Као пас ћу за тобом ићи, опрости ми,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше? Чифлуци, виногради, њиве, ливаде... Да јаше — бег да је! И мени да је мило. За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку
150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и
Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши.
Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши.
1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши. Пољу гледа: гдје оно све брже Пуст зеленко један одмиче и хрже, — И у срцу бега букну пламен
1902. БЕГ РАШИД-БЕГ На чардаку старом бег Рашид-бег сио, Пуши. Пољу гледа: гдје оно све брже Пуст зеленко један одмиче и хрже, — И у срцу бега букну пламен мио...
Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
РАМАЗАН ВИНО 351 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА 356 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН 368 33 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН 378 35 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ 385 36 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА 396 37 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА 398 38
ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И
И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО
Један његов син (коме историја не зна имена а песма га зове Максимом) потурчио се и као потурчењак звао се Скендер-бег и пашовао у Скадру. Други Иванов син (који се у песми погрешно сматра као његов брат) био је Ђурађ. Године 1496.
Као и главне ускочке јунаке, историја познаје и њихове главне противнике. Мустај-бег Лички (Хуракаловић) управљао је Ликом и имао седиште у Удбини у другој половини XВИИ века.
Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови посавски, да ли има траве око Саве итд.
мајке Југовића, Марко Краљевић и Алил–ага, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и
Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу: Марко Краљевић и бег Костадин, Диоба Јакшића Старина Новак и кнез Богосав, Маргита дјевојка и Рајко војвода и др.
), Бановић Страхиња, Марко Краљевић и бег Костадин. То није ни десети део наших бољих најстаријих јуначких песама, добрих девет делова песама о времену
је Женидба краља Вукашина везана за брдовите (односно песничке) области (Дурмитор и Скадар), песма Марко Краљевић и Бег Костадин је географски неодређена, а остале три: Женидба Душанова, Сестра Леке капетана и Бановић Страхиња везане су
у доба турске владавине. Песма Марко Краљевић и бег Костадин је етичка оцена коју један већи великаш, краљ Марко, изриче једноме мањем великашу, господину Константину
33 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН Коње јашу до два побратима: бег Костадин и Краљевић Марко; бег Костадин беседио Марку: „Побратиме,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВЕЧИТОЈ МЕРИ 97 ПОСЛЕДЊИ ДАН 99 САН 100 ГОСПОДАР ВОДА 101 ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ ДАВИДА 106 ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ 107 ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС
Тко мртву живу ли реч прима? А да тко ли воли у колиби или у граду великом боравити, и насеобу, или из села бег и кријење? Ко мрак неголи свет? Ко ли воли рит више бистрог извора планинскога пити? Ко ли воли јед неголи мед?
УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам бегати, куд ли се подети и сакрити испред твога духа? Ако да се испењем на небо, ти си сâм тамо
Сотим се Грци снажаху тврдо а с напола душманом страх, бег и погубљење настадаше. Што је за мало грађаном туга била се здесила, то после злотворе им сустиже тај белај.
Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег
Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.
Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду. Данас је роб, а сутра је бег, или данас бег, а сутра роб. И у заглибљивању под ногом се тврдо што находи. Иза зла свакад се бољем надај.
Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду. Данас је роб, а сутра је бег, или данас бег, а сутра роб. И у заглибљивању под ногом се тврдо што находи. Иза зла свакад се бољем надај.