Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да се наложи Генерал-команди да заповеди официрима пограничне страже да свакога Србина који би преко Саве у ову страну бегао и тражио свом животу спасенија — примају, јербо досада није то за неко време допушчато. — Г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао... Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... — Он је ту!... Он је ту!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.
И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Заиста све је то чудно и смешно. До јуче само вукао сам се ја кукавно све споредним улицама. бегао од кројача, крио се од обућара, обилазио дуванџију, а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио,
Зато што има неки принцип да се оствари и ја сам ту да на томе принципу радим и да за тај принцип умрем. Јер куд бих бегао ја од оних инстинката и оних дедова-убојица? Дакле, ето, тако каже једна метла. Али који су то дедови што ме муче.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чете рабри, а мори га страва, Страва, брате, онај клети ђавâ Штоно срце из јунака трза Па лудано ноге му убрза. Бегао би — од срама не море, Удрио би — то му с' чини горе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И онако исто као оне ноћи, уочи дана кад је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију
Па је бегао тако Свилар задуго док су одваљене капне на ципелама клопатале и сапињале га, а црни оштри нокти голих прстију рањавали
И тада, верујте ми, окренуо бих се, бегао бих, да ми частољубље и помисао на велику дужност одлучно не веле: остани ту, буди на своме месту, иначе си кукавица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде жертва —, ал’