Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дешава се, и то не баш ретко, једна загонетна појава: с крштењем се чека и преко месец дана од рођења детета. Никола Беговић, поп из Лике, пише: „Срби уопште држе се више свога домаћега обичаја, неголи што би се држати имали општецрквенога
“²³ Ритуално шибање такође је магијски лек у случају да дете не може да прохода. Беговић бележи да у Корјеници, када дете не прохода и после навршене године дана, чине следеће: „Истргну љетораст од ма
Зуб колик зуб, а ја колик дуб’.“³ У Лици, извештава Беговић, бацају зуб на таван, па кажу: „На ти мишу костен зуб, дај ти мени гвозден зуб.
71) — Дај, Боже, дому овоме сретан подмалдак, највише мушкије глава! (Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан
дечје народне игре, започео је да прикупља и описује Вук Караџић, а посао су наставили његови следбеници: Никола Беговић, Вук Врчевић, Милан Ђ. Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.
такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока јуначкога“ (Беговић); „ножања“, „робова“, „рвања“ (Милићевић).
“, каже Беговић). Усмена књижевност је не само по свом пореклу народна, колективна творевина, већ се и обраћа најширем аудиторијуму,
, Љубавне чини, Народна књига, Београд 1985, с. 9. (У овој књизи могу се наћи бројни примери љубавне магије.) ¹⁶ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 255. ¹⁷ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 120. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ.
М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, 1907, с. 38. ²⁰ Грбић, С. М., исто, с. 106. ²¹ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 193. ²² Радуловић, И.
345. ⁵² Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, СЕЗ, XЛВИИИ, СКА, Београд 1931, с. 277. ⁵³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 240. ⁵⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник, ИИ, с. 886.
259. ² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 195. ⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 259. ⁵ Петровић, А.
Ж., исто, с. 259; Ђорђевић, Т. Р., Деца, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1941, с. 114; Беговић, Н., исто, с. 195. ⁶ Николић-Стојанчевић, Видосава, Врањско Поморавље, СЕЗ, књ. ЛXXXВИИ, 1974, с. 418.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Васа Васиљевић, трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем): Никола Беговић, прота; — у Котору: поп Вук Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу: Самуило Брашованов, јеромонах; — у Неузини: Младен
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— Арцхів фüр Релігіонѕwіѕѕенѕцхафт АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887.
— Арцхів фüр Релігіонѕwіѕѕенѕцхафт АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887. Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у.
вечера (ЖСС, 183; 326; ГЗМ, б, 1894, 662; 671; ЗНЖОЈС, 7, 1902, 139; 140; СЕЗ, 13, 1909, 400; 445; СЕЗ, 40, 45; 83 Беговић, 103; 200). Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л.
Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л. веша око врата, од урока (СЕЗ, 14, 338). Б. л.
изеђу два завежљаја у којима има б. л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не урекну«, СЕЗ, 40, 58).
Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10).
Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402).
СЕЗ, 14, 230; ЗНЖОЈС, 9, 45); његов корен, или попарено лишће, привија се код уједа змије или шкорпије (ЖСС, 332; Беговић, 24; ЗНЖОЈС, 1, 16). Такође је лек од падавице (корен), од далка и жутице (лишће), за чишћење (бобице, ГЗМ, 1892, 137).
Кад на челе навале туђе челе, иситни се б. са најновијег гроба и баци на туђицу (Беговић, ЖСГ, 240). На Бусани понедеоник (први понедеоник по Ускрсу) одлазе жене на гробове својих умрлих и »бусају« их, тј.
12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић, 108). В. има задатак да чува кућу од грома.
окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру (Беговић, 223).
пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру (Беговић, 223). С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу.