Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити. А зашто? Беда га знала.
Скоче људи на оружје, пак изиђу да виде која је то беда. Кожа лавова, али глас магарећи! А кад упазе и уши, онда се досете лукавству, оставе оружје, а попадну коце и
” Наравоученије Никад нико не може знати откуда га беда и напаст може наћи. Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и
Дође дома па мачка, гледа га са свих страна, чуди се која је то беда. Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папагал — „родом сам чак из Индије.
у достоинствам, а за качество и благонаравије или мало маре или нимало, ово је што сав повод даје о њима зло мислити. Беда онде добрим гди сва власт злим у шаке | дође!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. — Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда! — одговори Рака, уморан од оног терета, тешко стењући. — А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима.
— А шта то чиниш, болан? — упита опет Сима. — Не питај, мој брате... Зло ти чиним! Снађе ме, видиш, беда! Сима се обазре да не иде ко, па упита: — Ако те то тако јутрос убради? — Није, брате, јутрос, него још ноћас...
— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда! Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг.
— Ама да ви'ш ти, ћир-Трпко, још неке беде! — поче сад Тиосав сасвим озбиљно. — 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
неуких и простих муслимана батли — срећан човек бегенисати — заволети без — врста платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је? Твој део или противност од тебе — Јер треће нема!
Африка
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су били зарасли карауле и колибе Расцијана и њихове земунице, као и њихове кровове, покривене трском. И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села стално чула песма.
Све је у хришћанству било противно њиховом очекивању. Беда, лаж, неправде, велика превара, а не хришћанство. Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари
Она је зажелела ту лепу странкињу, као мушкарца. Кад се то, што причамо, догађало, владала је велика беда у Европи, у земљорадничком сталежу, а велика слобода у љубави, у вишим сталежима, а нарочито у круговима око Дворова.
су потребити, и да су дошли, да избегну сиромаштво, па да, онда, пробуде самилост росијску, и Росија поради да им се беда ублажи и Турци дозволе да своја згаришта и села подигну.
Вишњевски му се, прешав педесету, чинио матор, за жене, а његово удварање женама, јад и беда, као и несрећа Трифунова.
своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и старост. Нису Исаковичи били први који су наумили да се одселе.
смрти Петровог синчића, тако, Исаковичу се, први пут, причинило да је удовиштво недостојно човека, велика несрећа, беда. Сећао се како парови његових братенаца крећу, полазе, селе се, и кад им није лако у животу, са неком веселошћу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је становништво врло сиромашно, често гладно и дивље, и код њега су беда и безвлашће допринели развитку ове „пљачкашке привреде“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу. Сад је тек беда. Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.
Катица се још није удала, а прешла јој прва младост. Избира, неће да се уда. А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку. Сва је нада још у Шамики.
Шта ће с њиме? Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина. То баш ни господар Софра не може му
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да се тамо живи и ратује господски. Да су цркве дивне и слатко православље. Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним, чудним.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јад и беда — што се лепо видело и по нашој одећи, а нарочито по панталонама усјајених турева и просењених колена. А, ипак, сањали
Уметнике не уништава беда; пре би се могло рећи да је за њих смртоносна удобност. Зар би дотерао довде докле је стигао да му је у Београду ишло
Сиромаштво већ нагриза њихове растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих
Било је ту суза и показивања избледелих исечака из илустрованих ревија. Беда је и њих некако посивела: под честим додирима прстију лак је већ ишчезао.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Види се бити добар момак. ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти.
МУЖ: Иди једанпут од мене. ЖЕНА (мазећи се): Нећу да идем, знаш. МУЖ (устане): Ти си беда на моју главу. ЖЕНА: Шта ти је, молим те, зар тако треба? МУЖ: Шта?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Елементарна лепота и беда њеног постојања из истог су корена. Тек темељна промена, која би се састојала у кидању свих односа, веза и обичаја,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За Србе су дошли дани искушења и страдања, и један запис из 1690. црта то стање: »Ох! ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда беше! матер от чедах раздвајаху, и от оца сина; младе роблаху а старе секаху и давлаху.
као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже се дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће.«2 Та времена »тешка и усилна« нису престајала.
Ту је показана сва духовна беда и идејна пустош српске књижевности, која се била свела на романтичке извештачености и празну фразеологију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ она кара, Он грлећи одговара. 39. На канабе јоште седа, На своје је вуче крило, Чедо види да је беда, Па се њему попустило; На крило му млада паде, А он ми је љубит стаде. 40.
је грли, па је теши, И задуго баш не било, Мома с' диже, па се смеши, У очи му млада гледа, Јоште збори: „Ал' си беда!“ 73.
Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда? Све то једно, те то једно: Сад устаје, сада седа; Још да место кадикада Попромени, ни по јада. 82.
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата! ХАСАНАГИНИЦА: Могу и више од тога! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: На пример, шта?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон у животу, то је извор мојих беда. док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна.
Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти
Самсон дише предисаје најмилије свију жена, пакленим се сећа болом свију сласти, свију беда. Пакленим се болом сећа, паклена га мисô цепа, за белу је хвата руку, жестина му кивна, слепа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА (Неши); Чујеш? Оће да ти доведе још којешта у кућу; да певаш: ху! ху! НЕША: Беда од деце. СТАНИЈА: Ама што ја згреши Богу, те то дочека? НЕША: Е, што ћеш. Ајде, да се не лади јело.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СРЕТА (радећи пева). Чујте, жене, моју песму, то вам каже Срета Да је жена брзоћудна од сто ока беда. Децу треска, слуге бије, муж сирома ћути. Док и њега у буџаку невоља не смути.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У фоајеу тог авангардног позоришта покушах поново да измерим своју отменост! Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда. Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку, пажљива Борка копитом кврцка каменом стазом у
Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда? Уредник Јоца одговор даје: све је истина чиста, ово је допис основца Паје, он је сарадник листа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство ? И шта је то те се писар тако сплео, збунио ?...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дубоко сажаљевамо што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа; 2. Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући: Доле с њима! з.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу! Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Очајање, туга, беда? Празне речи! Кад на земљи више нема моћи те Да у мојој души помути ил̓ спречи Силно задовољство, осећати све!
По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа.
Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети. Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав
Ниједна беда и ниједан Јуда Није ми никад такав удар дао Ко ови тихи, стални заборави... Ах, драга Госпо, каква су створења, Прекра
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
очајан; О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан; Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и жива, А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети
Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, – Старински понос мојих епопеја. Чека пред гробом и збори још тавно Тугу живота и љубав спрам њега, И чека своје.
ЈАМБИ О СВРШЕТКУ Расточиће нас беда, болест, смрт У житку масу и несношљив смрад, Кад зине земног распадања глад И свене наших плавих жеља врт.
злоба оголела, Злурадост свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је беда, прљавост и мрак, И невољничка болница и срам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А и гибаница! Није јој била ко гибаница, него нека беда од гибанице, спљескана! ИКОНИЈА: Не знам шта да мислим! СКИТНИЦА: Нема ту шта много да се мисли.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онда ти мој Дечанац, видећи се избављен белаја, почне казивати каква је беда и невоља у Турској, како људи невољно живу! Како куга мори!
— енглески философ банкоцедула — банкнота, новчаница баркаруол — лађар, веслар башкот — двопек бедствованије — беда, невоља без — платно безаконије — погрешка безвремено — пре времена бездејствије — нерад безделица — ситница;
хоџа — муслимански свештеник хранити — чувати христоитија — благи обичаји, лепо понашање худ — рђав худост — беда, понизност, зло хулити — грдити, критиковати цекин — дукат целителан - лековит целовати — пољубити целомудрен —
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај је беда, сажаљење због кога се кајеш.
Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној. Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи...
Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња... Шта се то променило, шта се то догодило за неколико година откако није долазио у село? — Лево! Лево!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али потом настали су ратови, несреће, беда. Марко је погинуо на Мачковом камену септембра четрнаесте; снаха је убрзо за њим умрла.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.
И шта види кад је човек с тобом? Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда.
И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као лађа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи. Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА
чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује предео извађен из туђег ока, да врати ноћ у име нежности. БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан?
(Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!... Ког беда рађа, бедно умире! И какве вере може имати Ко је у силу само веровô? ГЛАВАШ: Сиромах! А што си овде био науман?
“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална. Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље.
Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална. Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље.
Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље. Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави
човеку живот, Удари тешки судбе трескају бурно њега; Док наједанпут му сунце засине, разгали се небо, Ишчезне беда и страх, надежда сване опет. — Шта с’ оно изгребено види на обали десно?
Шта там’ хучи? Разлеже се камен, и љути се пена, Гвоздена врата су то, лађама беда и гроб. Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ противу природе мрав...
осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог.
Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита безвољне међ метеж и буну, Несреће пуну. Невиност често под неправдом страда,
Тражиш ли братство? У гробу га тражи Корист ил’ глупост гди на бој не дражи. Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст.
” „То може бити, — али лаж кад стече Вид истине, о! која онда беда”, Цар Лазар тако Југ Богдану рече, „Јер срце кад је ладније од леда, Не чувствује што опште добро пече, Већ само
” То рече, па Милоша мрко гледа, Ког’ оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се
се ударе сунце и месец, једно помрча: Стане л’ земља међ њих, једно с’ увија у мрак; Два девојчета млада једном су беда јунаку Кад кроз гору и луг саме их проводи пут.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати. „Беда ме знала шта ми је.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Служитељи јаве за ову нечајану помоћ, и началник таки отвори пенџер, и изнутра почне командирати како ји ова беда из сна пробудила и како су у опасности ближе од њега посећени бити.
« — »Ју, Амор, мамо, и име му је страшно, а како је он умиљат« — »Чувај се, велим ти, ти не знаш која је то беда«. Девојка оће баш из тог узрока да види шта је то, док у шкрип не падне и не почне и она као Доситејев миш: »ци, ци,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је саосећало свачији јад, болела га је свачија невоља, тиштала га је свачија беда. Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та и поче беседити Марко: „Побратиме, беже Костадине, сад ја идем преко Цариграда, тева м' која сукобити беда, те ме тева на мејдан зазвати; ја ћу с' тешко болан учинити од зла бола тешке срдобоље“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор,
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
вада, преречивање, туга, брига, слављење, тафра, дика, цифрасто ношење, у нос духање, пркоси, немирост, жеља светска и беда туштена свега те опколила.