Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чини се као да је човек, по томе што би рад јести и пити; али ево беде кад нема шта, а он онда мора мислити или о превари или о крађи, зашто трбух за шалу не зна, он своје хоће те хоће.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Узеше говорити да је и памећу шенуо. — Е, јадник! Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде? — Налазио је и то, ама му све подлију воду. Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.
— Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему. — Све ти то иде наопако; све се ради као од беде. Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. — Пијеш, ето ти!
Стани мало, смири се! — уздржава га Видак. — Како што! Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде. Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре.
Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише. Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.
« и куцну прстом у чело да покаже — како је то паметна глава. — Ама да ви'ш ти, ћир-Трпко, још неке беде! — поче сад Тиосав сасвим озбиљно. — 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
!« А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом, једним дугачким грлатим клипаном, који је са својом дивном крестом
Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде. Тек кад нам тако неко дође, онда још и ’оће, а иначе не можемо је намолити. А тако радо слушамо и ја и Неколајевич.
— А зар тако ви пазите на кућу! Ви се задиванили и узанђарили тунакара унутра, а да сам неки, к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе по’арати! — вели Нића улазећи. Па и он се заједно са природом и селом променио.
« па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. »О, убио те бог, Персида (или Сида)!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Остајем са почитанијем Љуба Чекмеџијић Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао. Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на
Африка
Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља. ГЛАВА ТРЕЋА ОБУКОХ СЕ У БЕЛО ДА БИХ ПОСЕТИО ГОСПОЂУ БЕДЕ, АЛИ МЕ СТАЗА ОДВЕДЕ ЉУДОЖДЕРИМА У ГОРЕ ОКО ЗЕГЕЛА.
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.
иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац
Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде. Необично елегантна, под белим колонијалним калпаком постављеним зеленом свилом, са зеленим велом преко снежно беле
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац
Црњански, Милош - Сеобе 2
Махали је Трифун поручивао да не губи надежду! Та селидба у Росију нису официрска посла, него спас за све њих, из беде, из јада, из насиља, из понижења и мука. Нека не псују мајку Исаковичима!
Тако се из једне стварности, и јаве, која је луда и бесмислена, кроз људске беде и сузе, прелази, сваке ноћи, у свет сна, који није бесмисленији, и који, каткад, бива, човеку, једина утеха.
Преизрјадне, прекрасне, преслатке – каже – чекају Варвару, радости. После дуге беде и многих страдања, родиће. А рекла је, да ако роди мушко, да ће му наденути име Павле.
Рекао је Павлу да му се и не живи више. Павле се питао, у том сећању, где је утеха за човека, кад га такве беде снађу? Он је себе тешио мишљу да је за себе, утеху, ето, нашао, у тој Росији, куда сви они иду.
Међу досељеницима било је, крај све добре воље Костјуринове, много беде, много незадовољника, много проливених суза.
Теодосије - ЖИТИЈА
и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху, — раче: — Воља Господња нека буде!
Константинов град да се тамо посвећује архиепископ, а уз то и размирице источних самодржаца са западнима, и будуће беде посред њихове неслоге, и удовиштво цркве када није могуће долазити у царствујући град на освећење, или опет због неке
Какво бисмо веће зло или теже страдање од оног што сада имаш могли навалити на тебе? Шта, бедниче, зар није од сваке беде горче и тегобније твоје живљење? Како не закључиш да је смрт од живота твојега пријатнија?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша.
Црњански, Милош - Сеобе 1
узалуд седала љубазно у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при томе једно другоме, српски, досетке на
Пред полазак, живот му беше додијао не само због немаштине и беде коју је сретао у својој кући, у својим колибама, својим оборима и у целој околини свога села, дуж реке, све до
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Други продају у бесцење своја, до јуче, нова кола, само да се реше беде. Ко ће усред лета превозити олупину, тражити мајсторе, петљати се са деловима? Старци су посредници.
Осети поново задах беде и кварних зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао снаге да све то још
Мајка и кћи. Бирање »Мис шарма 1971« њихов је шеснаести покушај овога лета да се најзад извуку из беде. Већ годинама тумарају од једног до другог конкурса лепоте, са истока на запад земље, од панонске равнице до јужних
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лиричар завичајне беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у детињству видео; саучествујући у њиховој муци, он их
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је прилике да изблиза позна народни живот, да проучи све народне потребе, и измери све зло које долази од незнања и беде. Ту је, учећи децу, почео писати своје прве радове, и то на чистом народном језику тога краја.
ретко казује своје мишљење и судове, и остаје у већини случајева хладан и неузбудљив сликар људске рђавштине и моралне беде.
се неколико натуралистичких комада, са појачаном склоношћу за песимистичко сликање црних страна друштва и моралне беде људске, са предметима из најнижих друштвених слојева.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још помрко на 'ве горе гледе — Бојати се од злотвора беде.
Врази сужну домовину тлаче, Чујде, мати, како она плаче! Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!
59. Од земљице мома сину; И наш старац са њом теде, Па је лати за аљину, А девојка, јао беде, Паде опет, па на њега... Ал' сад даље да се бега! 60.
“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и допаде. 98.
Ал' и мома из заседе Скочи млада ома — Бежи, момо, ето беде! Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, — Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ДОН КИХОТУ Кад зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде. МАКСИМ: Да Бог да, ал не верујем. Мој куме, најбоље би било, да се нисмо ни женили.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Како? То ћете тек чути! Хтели смо, пошто-пото, да се некако курталишемо беде и останемо неразбуђени, макар до десетке у нашим бункерима.
Мислим, ми смо из беде направили поезију, ако разумете шта хоћу да кажем? Прогласили смо све непријатне ствари поезијом, баш као што је
Седне лепо, момак Дунђерски, и наручи пивчугу. Шта би друго кад само то троши? Келнер донесе, али као од беде. А са другог стола момка Дунђерског шацују непрестано неки мађарони кицоши, и смишљају како да га заврну.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Где ли су керови наши, па да ми пољем нагаре сликарско глупо магаре!“ Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола, зеца, углед ми врло опао, тако, као баштован, сасвим сам, куме, пропао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде. Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи.
— И ово је, знам, ваше масло !... Платићете !... рече она, па се огрте и оде преко дворишта. — Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се. И куд ме ђаво наведе да је дирам! — Није требало, одговори му Стојан.
Гојку опет засија радост на лицу. Сети се Веље са захвалношћу. Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Веле, тешко је. Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде. Ја се онда враћам у Беч и покушавам да одем у Загреб, преко Јужне станице.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести болим путем, срећнијој будућности.
убеђен да сте Ви са вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници. Кроз сузе радости кличемо: Живели!
на тако срећну мисао, као да се и Бог смилова на нас, те нам посла тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде. Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом.
коштуњава, изнемогла, сунцем опаљена; патња је дугим низом мучних година остављала трага на њима и изразу дала слику беде и горког очајања. Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. — А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. — Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?! А не знаш како ми је сад криво.
— Па како то мислиш? — запита један као од беде. — Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
глупу Свак је нашо неку рупу: Једни беже у Дрлупу, Ћопић у Босанску Крупу, А трећи се обезбеде Од несреће и од беде Само кад су на окупу.
Сиромашан би богатом све своје изгледе На небу поклонио, да га богат изведе Из беде, па макар, после, са богатима, Морао годинама џоњати пред небеским вратима.
том свету где се на све начине Ка моћи и богатству човек пропиње, Где једни жуде хлеб, други зачине, У том леглу беде и сиротиње, На вашару трке и отимачине Од људске руке страдају и животиње.
— Где био да био, спаси ме окова, Ишчупај ме из канџи караконџула!” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
То долазе, драга, све ближе и ближе Нечекани дани немоћи и беде, Све се чежње гасе и све страсти бледе, И ко неман старост пре времена стиже.
Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде. Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?
ми људске речи што хоће да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде; Верујем у нâг живот што звук напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док
Сањиво дише мелодија нова, Звук другог света, и ја живим њиме; Контуре земних ствари, среће, беде, Пред мојим духом једнолико блéде.
Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде. Мрак! мрак се хвата дубок.
Али зар им ни ја не дам мира више? Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да нагриза — ту где влада
ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде, — Нити весеља, и сумње, и беде, — Живот што иде с колевком у гроб...
лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.
Између очаја самоће и беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под
ЈОШ МАЛО... Лежиш, к’о срећна због кратка растанка С тешком јавом ропства и свеопште беде, Кад се јасно види шта све ствари вреде, И кад смо сна жељни, моја мила Бранка. Уморно ти тело одмору се преда.
Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и наш јад, Кад душу очај горки прелије, И дођу дани беде теже, веће! Јер свет је чемер, и блато, и гад, И тесан, мемљив простор ћелије.
ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде, Нечујно, као сном без своје јаве, Велики
Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
помоли се милостиво, јединством мира добро устројство и тишину црквама да пошаље и да се сачувамо од сваке беде и туге! Светилан.
грчким језиком написан, сажалих се помисливши на своје незнање пошто не знадох добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који сакри таланат, и пожурих се Божијом благодаћу, колико ми моћ достиже, изложих га и предадох
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
Говорићу ти, како нема сласти Већих од сласти стварања - све беде Не могу да је смање. Па ћу каз'ти Како је дух божанствен у тој снази, И да му тело тек достојно служи, Плодно и само,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
али мој сиромах Исак увек се скањера при јелу, јер размишља без престанка о својим научним проблемима, и једе као од беде. Како се мршав вратио из Кембриџа! Но - јеси ли приметила?
„Знам“. „А све то има да захвали својој нећаки; она га је из беде довела на овај високи положај“. Служитељ уђе и јави да Сер Исак очекује у свом кабинету свог замљака.
Тај највећи научни геније наше расе спасао се из беде и од лудила само уз помоћ свога ученика. Шта имаш ти, јадни Пембертоне, са својим скромним способностима које не
„Сер Исак помогао је нама свима, он издржава мене, сиромаха, он начини Гровеа, вратара, великим господином и спасе из беде и немаштине свог земљака Томсона, узевши га за свог служитеља. Сер Исак је наш добротвор“. „И мој!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
више не буде у моћи једног човека или једне групе људи да баце цео свет у све ове беде — онда ја не смем питати: „Зар су требали милиони невиних да падну па да се тек после тога предузме осигурање од
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Невоље, беде проклетства и сузе, Уздаси, јади, празне, голе жуди, И оне мале — а спонтане узе Што рyше, даве живеће код људи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У земљи двобоја (из пиштоља празних), Земљи проневера, свакидањих крађа — Да, међ’ Црногорци, које грдњом беде Е злотвор’ма својим ни носа не штеде: У тој Црној Гори десило се нешто Што ће куса пера жидских новинара
Петровић, Растко - АФРИКА
Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља. ГЛАВА ТРЕЋА ОБУКОХ СЕ У БЕЛО ДА БИХ ПОСЕТИО ГОСПОЂУ БЕДЕ, АЛИ МЕ СТАЗА ОДВЕДЕ ЉУДОЖДЕРИМА У ГОРЕ ОКО ЗЕГЕЛА.
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.
иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким обојеним пругама, ми се враћамо само са два зеца, што је Швајцарац
Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде. Необично елегантна, под белим колонијалним калпаком постављеним зеленом свилом, са зеленим велом преко снежно беле
Само сам видео госпођу Беде; она ме је уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ученија нејмаду, оружје згубили, и врагами сатрени, себе помрачили; у поданство пали свуд, у велике беде, носе бреме велико, а јоштер не виде. Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје!
Ја у себи мислих: — Вала, ево беде! — Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе. Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от
новембра 1816. Лукијан Мушицки НА ВИДОВДАН Мемініѕѕе іувабіт! Да грозна серпском духу позоришта! О мати беде, вечеро кнежева! Уви, Лазаре, што ти рече!
Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се. У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти!
Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда?
Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852.
природа внутрења тресла се од стрâ; Кад ал’ благе и силне им речи зазвонише озгор: „ „С нама је Бог, чуј, храбри се! Беде и туге је доста! Бог хоће, небо и свеци, турска да престане сила. Ти ако верујеш тврдо у Бога, сакрушићеш врага.
Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице.
Шта ти сада сласти вреде? Што си мени зад’о беде?” Зацену се: „Збогом! — ,Збогом!’ од гроба се одзва њему... Млад Радивој, вичан свему, Даље пође сталном ногом, —
пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...
Песму је Мушицки написао у једном тренутку када „чрезвичајне беде нападоше на мене”, како је писао: „дођу ми примјечанија 4. сент.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не претрже се нарочито у молитвама. Кад дође на службу, смандрља оно своје, као од беде, као да једва чека кад ће поново бити слободан од дужности да би наставио ровишкање по околини.
да што пре падне дубока ноћ и да нас остале ухвати тврд и дубок сан, да би могао кришом изаћи напоље да се ратосиља беде па да се опет врати и жестином молитве надокнади своје кратко одсуство.
без изузетка потицали из себарских породица и што су били бескрајно захвални властелину јер их је извадио из ушљиве беде и ставио им у изглед лакши живот, богатији и узбудљивији свакако, слободнији поготово.
Раније, у стара добра времена, могло се за неколико као од беде смунђарених, недоживљених оченаша и неколико кржљавих свећа припаљених на олтару, добити исцељење, а сад је овај
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Омајид Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре
Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ослободила је тако госпа Нола свог оца од велике беде; утолико веће што је он у то време већ много био оболео. Попијен од оне скривене туберкулозе коју, типично, добијају
би тешко страдала Лекса, која је брата неговала и смиривала, не допуштајући да ико живи сем ње види Јосифа у том стању беде и срамоте. Он удара, она ћути.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Но ајдмо повести. С реченом добродетељу, дакле, закључи наша лепотица нашег ироја од беде избавити. Она не метне ни покривало на себе, тврдо уверена да је сви познају, отиде надзиратељу тамнице, који је
га тешити да се ништа не боји, да му он неће ни најмањег вреда учинити, но да ће га по дужности сердарској јошт и од беде, ако му се која пригоди, бранити; на које наш дивљи мачак устане и почне се смешити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
избио на другу улицу, проводио по читаве сате скривен на тавану и уопште чинио све чиме бих се могао спасти невидовне беде. Седећи тако погдекад сатима на тавану, размишљао сам о злој судбини литерата код нас.
Најзад, као једини начин да се спасе ове професорске беде, престао је са листом и одселио се у једну варошицу где нема професора, пошто је претходно, лично од министра
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Конопац једини од њега носи срећу, А скромно, место палата, настанити топлу врећу Па у реку. О беде! Рудници Затрвени У Боливији где је планина Сан Симон.
У овој ноћи: радије заблуду; Но какво спасење! О љубићу те, љубићу те залуду; Тек да се твоје беде домамим Тражићу од тебе опроштење, Да насмеје се у мени остатак хумора Када се будеш сматрао недостојним да усред
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
3а часак им се учини да су се ослободили беде, али тек што паде последња лопата земље а звоно се огласи окрутније и жешће но икада.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
27 Ти најдуже си ме верно Волела, бринућ се за ме; Сред моје беде. и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом, Новцем, рубљем, оделом, И најзад, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
Међутим, од читаве историјске истине у песми се задржало само сећање на „она пуста самовољства, беде и насиља којима је Балканско полуострво међу 1410—1413. обасуо Муса“ и на чињеницу да је Марко био султанов вазал.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим
) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи. Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву
Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то, колико муке и беде једно преслушање наводи. И с већега много згрешивања бољма се клонећи ушчувају.
Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!« Таки се сетише да су згрешили што су од свога им брата упословали и оно их зло онде
А мору рекох да мучи и уташка се, те тим махом таки вам преврнух зло доби на врло лепо и тихо време и од беде спасох вас« ...
А и тога им не настача. Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше. Пак изарад те такве беде невољне од глади многи хартници јуначни и попоштенији им што су имовити господари, добегоше под град да се предаду
ето и заради телеснога мала придобитка свуда ходи и броди и нигде не згрева свога срдца по земљи, по води и у многе беде сотога допада.
НА МЕСТУ ПУСТОМ ОД ЉУДИ Није пуста од беде ни пустиња. Јер који је видео знајући безакоње у граду, говори и ово: »Тко ће ми дати крила таква, каконо у голуба да
говори и ово: »Тко ће ми дати крила таква, каконо у голуба да одлетим и отпочинем на месту пустому од људи, где нејма беде?« Пак се већ и хвали; вели: »Ево сам се удаљио бежећи и окућио сам се у пустињи«.