Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га Шарцу о ункашу, и увати танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за Шарина, оде право бијелу Прилипу; обојицу баци у тавницу.
Ето т’ главе аге од Рибника!“ Кад је Ђурађ угледао главу, баци мача у зелену траву, пак он скочи с бедевије старе, под Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати, пак Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо
у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену