Употреба речи бедевији у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу; мисли: утече јој фра—Јосин вранац!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој бедевији; ја не смједох шчекати Богдана, већ побјегох уз кршно приморје.

Поћера ме Љутица Богдане на његовој танкој бедевији: да ми не би Шарца од мејдана, доиста ме уватити шћаше; већ ми Шарац стаде одмицати, а кобила поче остајати.

Побјеже му Вуча џенерале на његовој танкој бедевији, поћера га на Шарину Марко. Брза му је пуста бедевија, шћаше утећ граду Варадину; љуљну Марко тешком топузином, па је

Стаде јека бијела Стамбола, ал' ето ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче

Ил' си силан, пак си полудио? Или ти је живот омрзнуо? А тако ми моје вјере тврде, потегнућу дизген бедевији, седам ћу те пута прескочити, седам отуд, а седам одовуд, пак ћу онда тебе одсјећ главу“.

“ Ал' да видиш црног Арапина! Кад покупи дизген бедевији, пак је уд'ри оштром бакрачалијом, доиста га прескочити шћаше; ал' не даде Шарац од мејдана, већ се пропе он на ноге

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности