Црњански, Милош - Сеобе 2
Посматрао је ту лепу жену, као што је имао обичај да посматра, у школи јахања, неку бедевију. Кад је чуо да је тек прешла тридесету, а већ има шесторо, само је нешто промрмљао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.“ Тако Мујо рабри Турадију, Па ободе суру бедевију И ускочи силан у торину, Те учини јуриш на старину.
Селимане виде грдне јаде, Виде јаде, љуто се препаде, Заборави ту десницу чилу, Бедевију обрте претилу, Плећи даде и побећи ћаше, Ал' Милета 'вако дозиваше: „Стан', Турчине, а тако ти Бога, Та један ће
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
јер је твоја шћер живот изгубила по заповијести твоје безбожне жене, него тражи у војсци црна коња без биљега, бијелу бедевију без биљега, ата врана пријед нејахана и ждребну кобилу, и од свакога узми по три длаке репне, изгори на огањ, па
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
претиш; Па још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полегô би танку змију, Мегданџију бедевију, Преко поља да се вине... Али где је земља лепа? Где је степа?...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
претиш; Па још кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Помамљен од бола, старац је приписао зелени мач, одјурио на чаире, посео голу бедевију и као на крилима полетео да освети синовљу смрт.
Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму
Сад ћеш виђет, док се старац крене!“ Па он дрмну на граду топове, три хиљаде састави катана, па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију.
допаде од Прилипа Марко, свеза Вучи руке наопако, савеза му и ноге и руке, објеси га Шарцу о ункашу, и увати танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за Шарина, оде право
о ункашу, и увати танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију свеза за Шарина, оде право бијелу Прилипу; обојицу баци у тавницу.
а сестрице немам, а јоште се оженио нисам, да по тебе љуба моја шеће; ал' тако ме не родила мајка, већ кобила која бедевију, запросићу у цара ђевојку: јал' ће ми је царе поклонити, јали ће ми на мејдан изићи!
опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку топузину; кобили
Кад је дошô пред стамболска врата, пред вратима копље ударио, а за копље свезô бедевију, пак разапе бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један
Тако држа три мјесеца дана. Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море царе, изводи ђевојку!
Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене
Кад су били испред Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку бедевију, да погледа тко има у хану: Марко сједи насред Новог хана, те он пије црвенику вино; не пије га чим се вино пије, већ
Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да