Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо... Али то неће бити нужно!... Не, господине, извор је суза наших дубок, туга голема, бол неизмеран...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Неки новопогоспођени, илити слуге при великој господи, кад виде поштена и бољега од њих човека у беди и у утјесненију, и они на њега наскачу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А кром тога, морате фурт остати на том да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ничим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка.
Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да
Толики су у беди и жалости у свету. Цео његов национ је, столећима, молитве молио. Па, је ли Бог чуо? Млађи фратар се помами на то.
Па ипак, да је пошао, томе је главни разлог био да је Павла видео у беди и неправди, и срамоти. То да их премештају, из коњице у пехоту, било их је погодило, као да су им гаће скинули.
Немају права да срамоте, у Росији, фамилију. Толики се налазе – њихови сународници – у Подољу, у беди, немаштини, па трпе, избегавају, међу собом, тучу.
(замишљали су је толику, да може читаве земље дохватити) и прими под своју заштиту, и њих, који су у ропству, у беди, и несрећи, а мали, и усамљени.
Чистосрдечно ти кажем, серце. Наилазили су, међутим, на сународнике у беди, у прњама, по шупама, на људе који су, прекодан, код Јермена, у Подољу, пањеве цепали, и на жене, чије су дојке
Василије је умро у Москви, у јаду и беди, маја месеца 1754. Агагијанијан је писао Павлу, о мајору Божичу, неколико писама, из Беча.
Теодосије - ЖИТИЈА
Као раније ученике, и нас сада услиши који смо у беди и смрти, јер ти исти тада, и сада си ти исти. Теби је све могуће, и није ти немогуће ништа.
по великој пучини и пошто свети није имао где да изиђе из лађе ради опоравка од болести, душа његова беше у великој беди и близу смрти, тако да његови ученици беху у недоумици шта да чине и плачући говораху к њему: — Знамо, владико свети,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога су, уза сву „царску милост“, остали у крајњој беди. У току мојих путовања по балканским земљама нисам нигде видео толико изгладнелих људи и деце као у Лици.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји. Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Они остављају само кожу длакаву и једну смрадну лешину, као и ти хртови пред њима, а тамо, код куће, у блату и беди, неке сроднике који ће их неко време спомињати. Кад их Исакович опомену да се праштају, они су срдито желели да остану.
Све се то завршило у једној безграничној беди. Све је зебло и дрхтало од љутих мразева, а дани су пролазили лагано. Исакович је живео код пука, више него по кућама,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Слика сељачког живота углавном је мучна: у беди, немаштини, незнању и невољи има нечег судбинског, вековечног. Живот протиче као тешки, давно започети сан: они који,
Бавио се и новинарством, и то оном, најгором његовом врстом: политичким новинарством. Умро је у беди. Много касније, на Банхимском гробљу у Лондону, енглеска деца су му подигла достојан споменик.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од књижевнога рада није могао живети, у последњим годинама живота био је у беди, живећи готово од милостиње. Сасвим оронуо и оболео, добије најзад уточишта на Исајлову, добру бачког владике крај
Последње године проживео је у великој оскудици. Усамљен и у беди, умро ,је у Млецима 6. јануара 1821. године. Као и Орфелин, Соларић је радио на више поља.
Она одлази у Србију, где живи код пријатеља. 1878. умрла је у Београду заборављена и у беди.72 Као готово сви људи њенога нараштаја она се огледала на поезији.
После 1848. оскудно је живео од књижевног рада, и у беди умро у Новом Саду 5. јануара82 1868. Студент у Јени и Халеу, друг Јана Колара, он је ђак Јернеја Копитара и Вука
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јеванђелије ми на столу, најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, шта? Пази да не треснеш у несвест — то је лично кева Незнаног јунака, која живи у потпуној, али потпуној, беди, мада делегације сваки дан бацају огромну лову на венце и церемонијал на гробу њеног сина ...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Старе су напеве као бурјан тргали не би ли црква тврђе им стајала, и мрзели су на мене! У беди минух, по мраку сахрањен, ко чаробњака ме сневају, не устах ја из гроба!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.
Отерали су га да скаче у Нишаву. Мени је Бора Станковић, са сузама у очима, причао, о беди у којој је оставио породицу кад је отишао у интернацију, и како је хрватски књижевник Огризовић успео да га наговори
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од сваког грађанина данас се иште Да рекне Не! вековној беди, Што има, да изнесе на тржиште, Да према другима одмери колико вреди; А све што три бабе имају, јесте Тај деда,
тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола среће, задовољства, маште И сна, над којим сијале су сфере; Расплинуће
У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди.
У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сиромах отиде кући плачући, а жена кад га види где плаче, запита га што плаче, а он јој приповеди како га на ново отац беди. Онда му она рече: „Иди опет на ону бунарину па вичи: „Шура, шура.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али, право веле, кад се човек покалуђери, одрече се свога рода. Сирома[х] архимандрит нашао се био у беди с Маленицом не знајући шта ће му одговорити, ни како ће га с врата сметнути.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године, више од две деценије после битке на Љубићу. Био је, наравно, потпуно заборављен и наравно, у потпуној беди, мада му је, неку годину пред крај, Милош Обреновић био одредио неку малу пензију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог!
Јеванђелије ми на столу, Најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Одраставо је у оскудици и беди, али је храбро корачао својим путем. Примљен у војну школу у Мезијеру коју је свршио са бољим успехом но сви остали
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал! ме прогутат не сме. Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини Да је дух мој сам бог. И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух. Томе служи сав свет — добија, губи; Свему причина он. Где јачи живот, Тамо победа спеши.
Хоратіуѕ О, ако сам ти икада, Музо, ја Са песмом серпском, земни, угодио (У самој беди с тобом срећан), Варвит ми сладошћу обли данас! Приведи струне победоносно у Согласје.
Поповић ГРОБЉЕ Сладак је заклон, када ветар љути Мора тишину пакосно узмути, И трошна лађа у највећој беди Гибељ победи.
више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И невољи тешкој барем што заштеди. Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Добар је бог — И ми ћемо се њему молити Да слабе силе дужда млетачког Крепости своје тврдим оклопом У свакој беди верно заклони. РАДОШ: То можемо, Ал’ више?... Оче!
И обећô сам дужду, тасту мом, Хиљаду деце горске послати, Да му у вељој беди помогну Угњетатеља српског побити. — Па пристајете л’ на то ви!... СВИ: Сви! ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже, сви!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И часно мрели у Беди и Сили. И стрпљиво су сносили пауке, Што пили су им крв боговског жара И Богу Себе пружали су руке.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог! Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч. Мијатовића, стара Српкиња, која живи у највећој беди и пере туђе рубље да би зарадила за хлеб, неће ни за какав новац да дâ своју саксију са б., али кад је сазнала да је б.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега никада нису могле ухватити.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди. ПОДАЦИ О ПИСЦИМА Захарије Орфелин (1727–1785), презивао се Стефановић, а сам се назвао Орфелин.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Док се дим не поднесе, дотле се ватре не мож' нагрејати. Човек се у беди и бризи кали. Не заборављај се Бога, који те храни и ода зла брани.
Ама и онде исказити ће гору беду, како и говори: »Јако беди адови обретоше ме«, зашто много онде зверова се находи и гадова; проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и
Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у невољи, беди, бризи дертљивој и многој старости, — свако зло јоште радо подносимо.