Употреба речи бедуаст у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони

и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности