Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је прва, хитра и млада мудрост измлада се до старости чисто и поштено носити и не бити ветрену холујасту и бедујасту. ПОХВАЛА КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не
Гаврил Одбаци већ ту бедујасту неверну ћуд од себе, велим ти о девојко! Сашто се толико инатиш са мном? Престани већ од тога; доста је било речи.