Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно. После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.
Он их покупи, па ми их силом тури у недра. „На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде...
Он их покупи, па ми их силом тури у недра. „На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!
„На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!
„Дакле, и Стана има вољу с тобом да бежи?... Е, то је чудно!“ рекох му ја... „Чудно, заиста! Једва се видесте, па се већ и заволесте!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак бежи колико игда ноге могу. По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала.
Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други
Ко је силом хоће, она од њега бежи. И ово добро да упамтимо: што нам год у другима није мило, од онога да се всегда чувамо.
не може науку трпити, јер зна да како наука дође, сва власт која је на сујеверију основата и утврђена да ће пропасти. Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина. Науку, дакле, свештенству!
Магарац помисли да лав од њега И бежи, пусти се за њим и удаљи се од петла. Онуд лав скочи на њега, и да му познати ко је лав, ко ли магарац.
Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса. Ужасне се гост, бежи по буџаци, невешт месту, не зна гди ће се сакриши. Хедва га утиша други, говорећи му: „То је ништа, не бој се!
А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући. А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе
Ту курјаци једу убијене људе, и захваљују богу што је и саме исте људе за њихову храну створио. Бежи сиромах Абдул Ибраим другим путем, кад ето ти види негде одерата курјака гди га једу орлови, захваљујући богу што је
” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући. „Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!
ови да су слуге господара њиве ту били, и видећи да је жито сазрело, отишли су по српове, и доћи ће жети; зато да се бежи куд се пре може.
Дигне се ребелија на ме, и истерају ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не
” А ови онда помисли у себи: међер ти овде није до стајања! Ти њима о добру радиш, а они теби о глави! Пак онда бежи куд га очи воде.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Оста на северу, на вешалима, Космај, видик на југу затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник, на дренову штаку ослања се Повлен, оглувео од топова.
Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
̓атер Хаџи-бега, рекне му: „Ајде у Љубинић на конак, па ћу ја наредити теби башка а бумбашеру башка конак, па оданде бежи у Босну”. И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне.
Будем онде дан-два, пак бежи у Ашању и Купиново, док ме нису Немци шњима. О ̓АЈДУЧКИМ ЧЕТАМА (Пре устанка Карађорђевог) Ја сам од части мога оца
Главаш и други опале пиштољима те игумана убију. А кад пиштољи пукну, онда сва војска повиче: „Лагум, лагум!” пак бежи натраг колико се скочити може. Овако ми је књаз Милош Обреновић, који је онда био војвода, са великим смејом казивао.
сребрн прстенић и потписао моје име, да се ја боље учим, а овај ти скиде и онај прстенић, пак себи у џеп, па повика: „Бежи, бежи натраг; ако те опази арамбаша, посећи ће те!” и отера ме натраг.
прстенић и потписао моје име, да се ја боље учим, а овај ти скиде и онај прстенић, пак себи у џеп, па повика: „Бежи, бежи натраг; ако те опази арамбаша, посећи ће те!” и отера ме натраг.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!...
« Ја ти се онда попужељке скотрљам за један трњак, па бежи колико игда могу кући!... Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено.
— Што се тиче на прилику — мало до винограда — одговори поп, а измиче. — Море, бежи амо — ето града! — викну учитељ јаче за њим и чудно му би што не сврати, кад то није његов обичај; али поп замаче
— Еј, попе, немој бити луд! — виче што игда може Живадин из куће у брду према попову винограду. — Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!... Аја, попо Вујица чита, не шали се. Град поче чешће — удари и пљусак.
Скотрља се Радош низ неку јаругу, сав се изубија и изгребе, па бежи што је жив! У оном страху осврте се. Кад оно дете баш над самом јаругом, па гледи у њега.
— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!... Бежи, бежи! И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице...
— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!... Бежи, бежи! И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
!... Јеси ли ти полудео?!... Полази!... И погледом диже Лазара. Лазар иде, а колена му клецају. Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи. Он би трчао за њим док би душе осећао.
Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!... Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...
Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!... Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...
— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... — Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!... Иди, Симо, иди!...
— Тек, тек, тешко нама!... Наша је кућа проклета!... На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима... Сима бежи од моје куће!... Тешко ми је... Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... И опет обоје сагоше главу...
Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: — Иди!... бежи!... — Што?... — Убиће те! — Бабо? — Јест он!... Бежи, несрећнице!
бежи!... — Што?... — Убиће те! — Бабо? — Јест он!... Бежи, несрећнице! Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: — Нећу! — Али... убиће те! — Нек̓ убије!...
— упита Станко. Она показа руком Зеку, који им се приближавао. — Не бој се! То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма.
Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто. Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... Станку је било страшно досадно.
— Данас ће и Дева осоколити!... Шта велиш, Дево? Али не доби одговора. Деве беше нестало. — Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. — Не грди ми њега!... Он је јунак на своју руку!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Озбиљан преко јего, па само заповеда, и то он једанпут што рекне, па ако не урадиш — бежи куд знаш! Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему.
Само ћути. Матери никад не гледа у очи. Нас децу не милује ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету.
Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе. Али „још ово”, ,још ово”, уђе ти он, чини ми се, пети пут у нашу собу, а тако око три сахата по поноћи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Силно полете да побегне, тако силно да се удари о једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи, а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и
“ Они још у већи смех. Он излете напоље и поче да бежи од њих једнако метанишући, крстећи се, певајући уплашено ту своју Св. Петку...
А кад извара слуге и искраде се од њих, онда појури као суманут и бежи. Јури онако блед, у кошуљи, по улицама, чаршији те се од њега свет грози, смеје.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су мртве, па се Јуришићу учини ужасно, као да све оне у глас вичу. бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље.
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцеп
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну
И ево, Бога ми мога, почиње тутњи, хуји, сурвава се, стропоштава, измиче и бежи негде од мене бестрага и ја више не газим него лебдим и грозну неку мутну и бучну вртоглавицу и каламбур осећам свуд
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Павле им онда рече да ће већ код прве скеле да побегне. Кад Павле рече да мисли да бежи, наста ново узбуђење, па сад и Ана поче на плаче. Бојала се да ће га убити при покушају бекства.
А кирасир, кад то виде, утули фењер, који му је светлео у очи. Исакович је био решен да бежи, па и да мре, ако треба. Тешко му је било, у том мору баруштина, у ноћи, да се осећа тако усамљен, без иког свога.
украде младожењу и младу, кад сватове сан буде савладао, и да изведе Павла и његову жену у башту, откуда се могло да бежи, доле, на воду. Сватови су, међутим, још дуго, кришом, прилазили таљигама, да виде младу у Павловом загрљају.
Растао се, зато, брзо, од Божича, као да од њега бежи. Хусари Божичеви испратили су Исаковича до капиџика. Напољу је још увек грмело и севало, и киша је падала.
Јес, јес, има црне очи, крупне – морала је бити, кад је била млађа, неко чудо – али сад, кад засветли очима, све бежи.
Мозак му се мутио од жалости, замишљајући је, каква је сад. Иако је невероватно, то, Исаковича не би било навело да бежи.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер је неизменљиву и неослабљену жељу имао да бежи од својих, па је штавише био усрдан да у пустињи или у туђини као сиромах сврши свој живот.
пут су ратом претили, али су стално тражили, тако да се Стрез, када је ово сазнао, бојао, и стрепео, и помишљао да бежи на другу страну, да не буде како предан у руке непријатеља својих.
А он од почетка као мрзост избегавајући хвале и славе и почасти људске, пошто му је то тешко падало, помишљаше да бежи. Јер говораше — да ми како ова мала и привремена почаст ону велику и вечну не одузме?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пролазећи поред њега Секула му отме златно перо којим је украшена његова глава и бежи. Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо. Али Секула не слуша и све се више удаљује.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да се волиш 9 Бежи чудо И трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз
од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.
игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи? Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај
- Спавају као стока! - прошапутала и притиснула звонце још једном, а онда ме повукла за рукав: - Сад бежи! За три секунде сви ће бити на ногама!
Те молбе биле су чиста глупост. Свим могућим покретима она је одавала своју љубав и фискултурник је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке госпођице Меланије.
Рашидада је била неких два метра испод површине; осетих како ме хвата за пету. - Ја сам морски пас, бежи! - викнула је изронивши на површину и почела да ме уједа где стигне. - Ти си једно чудо, Рашида!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Шта, да ускочи, да је украдеш? То бити неће. Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи? Па онда да нас још Полачек у процес ували! Но, то ми још фали! Мани се ћорави’ послова!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бежећи прве године од ње, он је бежао као што се бежи од напасти, мрмљајући у љутини: иди, бедо, Као што се клонио бесних коња, тешких вина, као што је једном кришом
Није се зачудила ни кад послуга поче да је занемарује, ни кад јој девер поче од куће да бежи. Ћутала је упорно, проводећи дан за даном код прозора, над водом.
Разголитивши груди, отправи брзо капетана, наредив набусито да се, ноћу, у логору, нико ко бежи не хапси, а при повратку, у зору, нико не предаје стражама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁶⁵ Постоје и многе басме, којима се оне изгоне, као што је ова: „Бежи, моро, посеко те! Бежи стра’у, избаја те, искара те, прекара те, през горе, през море!“ итд.
¹⁶⁵ Постоје и многе басме, којима се оне изгоне, као што је ова: „Бежи, моро, посеко те! Бежи стра’у, избаја те, искара те, прекара те, през горе, през море!“ итд.
„Кад мајка повије дете прекрсти га по челу, руком повуче за нос и пљуне га, да га ко у спавању не би урочио и да бежи зло од детета.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се ни госпођи царици не усхита да се каменом на грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да осуђена бежи куда је воде кораци, нека нико не трчи да је врати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
омлитавели бивши играчи клиса, а за нама наша деца; моле да и њима дамо да се играју те чудне игре, а ми им вичемо: »Бежи кући!« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су? довикују се наше крезубе старице преко плотова.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем.
(Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Прва бежи од причања, избегава фабулу; друга је брбљива, и верује у вредност непосредног увида и тумачења. Онамо је опис стегнут,
Ево како се врачарица Кубариха, у преводу Лоле Влатковић, поистовећује са ушатим: Што ли бежи зечић по белом свету, По белом свету и по белом снегу?
Увређени мачак бежи у бели свет, веверица се игра жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ (враћа се): Маџари су три штације далеко. Дакле, сутра ако стигну. СМРДИЋ: Брзо да се бежи. ЖУТИЛОВ: Нанчика, брзо спремај што имаш. ЗЕЛЕНИЋКА (испод кревета): Забога, поведите и мене.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дечку, по природи склоном сањарењу и маштању, и једном приликом хтеде са једним просјачким калуђером из Дечана да бежи у Турску, у пустињу, да се посвети.
одговарао је пред судом због песме Маскенбал на Руднику, чак једно време био је приморан и да бежи из Србије. Све то нашло је јака и поетска израза у његовим песмама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже — Живо, руке, не сустале! Ето мене до обале. Чун ту вежем, лаким скоком На обалу па излетим,
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме?
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да
Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку,
Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити,
навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.
„О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.
“ Овај бежи, онај за њим струже. Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба! Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шалваре јој шуштаху, прамени расплетене косе шибаху је по плећима, а она се превија, бежи, смеје слатко, силно, раздрагано...
Али као да га и нису оженили, јер он отада никад да се скраси код куће. Жену ни да погледа, већ увек, тобож послом, бежи у села, код чивчија, где су њихове њиве, и тамо остаје по читаве недеље.
Молила га, преклињала, да бар њој, ако оцу или коме другом неће, каже зашто бежи од куће и жене, али узалуд... И ко зна докле би то тако трајало, да родбина младина, кад виде у чему је ствар, не поче
Колико пута он туче стрину и гони је од куће. А нарочито кад се напије, онда, што кажу, у свет да се бежи. Сећам се једном: Дошао он кући пијан, ухватио стрину, завалио је испод себе и туче душмански.
Кад само пред ким стане, обори поглед и иште што, а глас му туп, млак и монотон, човеку долази да бежи од њега, само да га не гледа таквог. Ноћивао је код нас. Дали смо му један собичак.
Трчи тамо, витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Олимпу је пировање, част, међ боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда треба радити што се може брже, па бежи! Кад то саслуша царев син, узме орла на коња, па шњим у галију, те се опет крену путовати.
Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ далеко од града, царица се пробуди, и осети одмах шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити коњу: — Шта
о, водо! ниси никад човека удавила, зато рода немаш. Кад вода то чује, а она се разлије преко обале па за њим, а он бежи, те једва утече.
Ево ти за два новца. Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав повиче: — Браћо, хвала богу кад живи побегосмо!
Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. — Тако је, веле, постала прва кртица. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА Србљи приповиједају да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Нипошто, нипошто; ко непрестано пред непријатељем бежи, показује своју слабост, и он иде, да га већма гњечи; али како станеш куражно, и окренеш му бајонете, да видиш, како
Ал Макса није љубитељ војске; како је види, одма бежи. ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(шумор чују жалне врбе): да купачи са Бистрице не наврате, не наврате; дрвосеци, листотрге да не хрупе са литице. Бежи биљко, у трн-гору! (Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Студена вода под млином пљуска, кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, нити бежи од сељана. О тој лепој малој тици причају се чудне бајке: То је душа мале кћери над гробницом миле мајке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу
огрлицом чешњака нагињу се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у лобању што бежи из доба и Србијом скита певајући лобања једног клаустрофоба девојке падају тамо где им бране. Ту је и Раковица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред стројем бежи један војник у плавој униформи, можда је још једини живи сведок непријатељске погибије и једини гласоноша.
Али таван беше слеп, те једном гредом избисмо ћерамиде. Ветар зафијука. Наредник промоли главу. — Бежи!... — Куда, зашто, стани! — и ја притрчах отвору, да бих умирио савест своју. Муња свитну, те ми очи засени.
Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља. А села, њиве и ливаде букте у пламену и дим обавија напуштену земљу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад досад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску. А Љубица? Ни сама она не зна шта је осећала.
За кога сам сад? — За овога Гојка?... Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова. Право има !... Али зашто, зашто све то мораде бити ?...
Како сам могла... шта ми би!... На цео век, до смрти... И све тако бежи од њега, гнушај се !... О, ту се мора изгубити памет! И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...
паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет. — Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...
Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...
Али шта је, шта је ?... Ужас, треба бежати... дај да се бежи!... Не могу ноге да се покрену... Она обори главу и замисли се... Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
51. Погледај, војно, погледај, Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме превари Јоште у двору таштином. Погледај, мори девојко!
Погледај, мори девојко! Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Узметни венце, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином. 52. Ао коно, нама другарице!
“ “Не смем, Јово, караће ме мајка.“ “Ако кара, убити те неће, Ако бије, а ти бежи к мени, Код мене су врата отворена У пол’ ноћи као у пол’ дана!“ 133. Кончић кује крај мора алата.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ПРВА ГРАЂАНКА: Је ли то глумац? ДРУГА ГРАЂАНКА: Бежите, пуцаће! ПРВА ГРАЂАНКА: Зашто не бежи, будала! (Стражари пуцају. Филип пада мртав. Затамњење.) Х СЛИКА ОДЛАЗАК ГЛУМАЦА (Друм изван града.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје младунце!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
чију централну област до данас још нико и никад није прошао, нити је могао проћи, од кога се, по могућству, што даље бежи и које, увек мирно, вековима чека своје, истина врлож ретке жртве, као што непокретна паучина чека инсекте.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара. Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења,
њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. У том почеше већ и гости да долазе. Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.
Чисто јој дође да и одавде бежи. У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка увелико спава. И Софка, само да јој није било сада тако тешко,
Отац јој са кесама као побеже. Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире. И што бар тада не би паметна?
— Ох, како: сама? Све сам чула, синко. Иди, иди, спасавај се. Убиће те. А ја не могу да те браним, одбраним. Зато бежи, чедо, иди од њега. Али кад Софка никако не хте да иде, побегне | од Томча и њих, онда она свекрва чисто побеже.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А оно ме је некад волело, Давно, у доба што у таму бежи... Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сув као вејка. Танка као конопљика. Утањио се као стари дуб у лазини. Шупаљ као буква. 2 ЖИВОТИЊАМА Бежи кô сова од сунца. Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас.
— Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године.
— Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије. — Бољи је драм среће, него сто ока памети.
МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш
2 Бежи, магло с маглићима, Ето попа с попићима, Са лесковим прутићима, Убиће те, смрвиће те! Турит гуји под камен.
(Туце) 394 — Што без кости воду преплива? (Пијавица) 395 — Што без ногу бежи, а без руку граби? (Риба) 396 — Што во лежи? (Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо?
(Јер не може да седи) 397 — Што живо роди мртво, а мртво живо? (Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг? (Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака? (Крајеви од длаке) 400 — Што на репу зубљу носи?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође; кад уђе у двор, али царице нема; онда он стане говорити | коњу: „Шта
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
о водо! ниси никад човека удавила, за то рода немаш.” Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече.
ти њу сутра одмах води од куће, па је заведи где у шуму, одакле сама не ће знати кући доћи, а ти се укради од ње па бежи кући.” Он сиромах | пристане на то и рекне јој. „Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.
носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од мене; и у ову кућу не сме нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти једна ниси се
” Баба то учини и седне, а они за лопату те с њом у пећ и баба се испече. Онда деца бежи из куће, и бежећи дођу на једну воду и на њој нађу мост, те брже пређу на ону страну и дођу у шуму.
Ево ти за два новца.” Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав повиче: „Браћо хвала Богу кад живи побегосмо!
Онда треба радити што се може брже, па бежи!“ Кад то саслуша царев син, узме орла на коња, па шњим у галију, те се опет крену путовати.
Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ подалеко од града, царица се пробуди, и осети одма, шта је, па скочи из собе и стане викати на ону
мој је предњак!“ А свет кад види, помисли да се повампирила, па бежи! а кад чу поп где она виче: „Мој је предњак!“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све
а кад чу поп где она виче: „Мој је предњак!“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: „Стани, попо, мој је предњак!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Срећом, ту неки пармак, летва, шта ли би, зграбим, распалим, испообарам оне канте на њега! Па бежи, ко без душе! ИКОНИЈА: Чекај, црна! Зар овде, пред кафаном? ЈАГОДА: Овде, могу и место да покажем!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не смем своје дете да изгрдим, избијем, јер знам да ће оно одмах код ње да бежи, и једва тамо код ње да остане, јер зна да ће она, тетка, да их крије, и они тамо код ње, с њим, да се веселе.
ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије).
) МАРИЈА (иронично): »Дошло«? Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма.
ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти! САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук. Мисли да је онде.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати?
А од жене ваља да се чува као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не дође.
Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи на-врат-на-нос у манастир.
У трећем месецу фторе године, будући ово место близу Босне, окуже се неке куће у Голубићу; онда ти, куд који може, бежи, и ја пређем у Косово, гди пребудем у дому попа Аврама Симића један месец.
Смуте се моји Хиоци, и неки почну се спремати да беже у Хиос, а ја ти, онда, бежи у Перу. Но, и овде што ћу? Сви се дворови елчијски позатварају; куд се год окренеш, страх и ужас!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа! — Ниси, ниси... — Нешто лупну под њом. На њу иде шубара, црна, шиљата, ништа не мисли, не мисли ни да бежи, а види — гуњ се грчи и ломи. — Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио?
— Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си? Не видим ти брлог, села бих мало. — Бежи од мене, змијо! — Не виче: боји се да Симка не чује, па сикће шапатом. — Ти си нешто много горе.
И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње.
одједном дође жеља да је удара по лицу, да јој смрска очи, да је удара, свуда, док је не унакази, уништи „Излудећу! Бежи! Стој, курво“, видео је да га се не боји, па је додао шапатом: „Дођи код мене. Седи.
Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи! Баш ме брига за војску! Нека све запали! — раздера се на кафеџију Ику, не подижући главу.
Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали. Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе.
Сељаци се разређују па опет збијају у гомилу, само неколицина полеже уз општински зид, али од страха нико не бежи. У суседним кућама жене врискаво закукаше. — Не лај, радикалски брадоња! Ништа тебе не питам.
— Али овде пушку да оставиш. — Хоћу. Војник устаде, брзо шчепа пушку и упери је у Толу, овај хтеде да бежи, ноге му отказаше, стоји, клати се и чека пуцањ. — Једњак си ми прекинуо.
Нико неће знати да је то она учинила. да побегне? Куда? Где може да се сакрије? Горе ће бити ако побегне. Поштен не бежи. Он није крив. Нема никакве везе са очевом политиком. Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца.
И као жалост што се ракија просипа. И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку. И као бежи што му је жена забранила да пије. И као због стида, срамоте, поздраве селака не чује. Ђорђе не мисли куда и зашто иде.
Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали. Она с лампом стоји више његове главе. — Бежи! Нећу одавде. Ово је најмекши кревет, а ти си курва, ја ти плаћам, ја свим курвама поштено плаћам.
— гура је. — Немој сад, увенце му је квргаво као твоје. — И шта још? — И чело. — Какво му је? — Па као твоје. Бежи, немој да се срамотиш пред Швабицом! Ти си газда. дете заплака. Ђорђу затутња по ребрима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао.
Тако знају да то Татага са својом децом не престаје да бежи. ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА У најпрљавијој улици града, међу чистачима и носачима, пијаницама и бескућницима, појави се
свирачи морали да пробдију још једну ноћ, али кад сунце сину над језером, малена група поискака кроз прозор и поче да бежи.
Помоћи ће ти да нађеш Златну птицу, у птици песму од које се постаје Принц облака, а сад бежи! Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Љућу благост није осетио, па буљи у тог непознатог пред собом и бежи, препаднут. Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему нема ни трага од љутине коју је сад одиграо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме?
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле.
“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог.
Но кад се Наполеон вратио са Елбе мораде Лапласов заштитник да, са круном и железом у пртљагу, бежи из Париза, а Лаплас да се сакрије у мишју рупу.
После 9 термидора, подозреван због својих веза са Робеспјером, морао је да бежи, и када се вратио, ставио се свом некадашњем ђаку у ратној школи Наполеону на располагање јер га је сматрао за
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и опет лудо куљне унутра студен, заједно с пешачким капетаном званим Фикусом, чувеним забушантом што сваки дан бежи у варош, а отуда се враћа накресан: — Ууууу... уф... уф... ф... ф... ф...
прилика издвоји из гомиле, успевши да силним и наглим покретом ишчупа нешто из многих руку што су браниле, па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па трећа са
“ У смртној немоћи ја сам осећао, ја сам лепо осећао како живот бежи од мене, бежи, бежи негде, баш као ветар; ја сам потпуно био уверен да је мој самртни час куцнуо.
“ У смртној немоћи ја сам осећао, ја сам лепо осећао како живот бежи од мене, бежи, бежи негде, баш као ветар; ја сам потпуно био уверен да је мој самртни час куцнуо.
“ У смртној немоћи ја сам осећао, ја сам лепо осећао како живот бежи од мене, бежи, бежи негде, баш као ветар; ја сам потпуно био уверен да је мој самртни час куцнуо.
И не само они, него као и све остало, чудно почиње да нестаје, пролеће негде, губи се, бежи, ношено необичним некаквим ветром који све вртоглаво односи.
И тако, док он тандрче оном клепетушом, сељак већ заждио друмом, тутњи све петама и бежи што га носе ноге, те му се отпетљали каиши од опанака и све пурња прашина за њим, само да умакне и да не преплати ону
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја онда, вели, 'нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући. После је одлежао трлему, и мал' није умро.
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...
А она ?... Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... А-ја!... Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет. Да ми је само да накупим пет стотина дуката... Али прво мора да се плати јатацима...
Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока — Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован.
Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.
страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. »За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи. Како они умакну из двора, а змај на коњу дође. Кад уђе у двор, али царице нема.
Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: — Шта је, брате,
Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Када је бог
Ево ти за два новца. Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав, повиче: — Браћо, хвала богу кад живи побегосмо!
А свет, кад види, помисли да се повампирила, па бежи! А кад чу поп где она виче: „Мој је предњак!“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све
А кад чу поп где она виче: „Мој је предњак!“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: — Стани, попо, мој је предњак!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И код једне и код друге доста брзо опажамо да је подједнако важно оно чему се стреми као и оно од чега се бежи, али без изгледа на успех. По томе су оне у себи антитетичне.
свет као живу целину, када се враћа „извору живе воде“, а сама наша земља, коју смо већ опустошили и изнутра и споља, бежи „према појилу репатих звезда“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Почевши од тога да је прва стара варошка, док је друга тек досељена сељачка, да ефенди Мита због сиромаштва бежи из вароши у Турску, док газда Марко отуда, из Турске, бежи овамо у варош с големим богатством, па све до оних час
друга тек досељена сељачка, да ефенди Мита због сиромаштва бежи из вароши у Турску, док газда Марко отуда, из Турске, бежи овамо у варош с големим богатством, па све до оних час крупнијих час ситнијих опонирања о којима је говорено.
годинама, Јовча највише борави на путу, по Турској, где - за разлику од ефенди-Мите - тргује, али и попут њега просто бежи од куће, све у чежњи за нечим далеким, „као за неким никад неоствареним сном”.
силници Станковићеви, после злостављања Цигана он ће прећи на жену: „Жена му, кад види да он почиње већ то да тражи, бежи и трчи кући. Зна да ћеон сада њу.
несвесно бацање кривице, прво, на породицу, као да је она узрок потискивању и стална запрека, па Јовча тргујући ружама бежи од ње, да би тек ретко и накратко навраћао више као страшан гост него као домаћин; а онда и на брак, јер се трипут
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Већ се знало да уметник ради — Многи жељни да виде, да суде, Ал’ његова закључана врата, Он самује, кâ да бежи људе.
Месечара, сонанбила, Који боле срца свога Месечини поверава, На једаред једна мисô Пролети ми као жуња: Божи, бежи — јер ти знадеш Опасно је сонанбил’ма Кад их когод несмислено По имену њином викне.
Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита. Таре очи — а све празно... Ту празнину песник пита: Где је, где је она мајка Што ће
Краков, Станислав - КРИЛА
— Господине официру, господине официру... Мале зелене очи су подругљиво жмиркале: — Бежи од строја, гаде грчки... На челу се разглегли опет звуци музике.
— Да платиш, шта би хтео, да побегнеш? — Покупио нам паре па хоће да бежи... — Одмах паре, положаро, или ћу те... На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како дрхте.
Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи. Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези. Шиба челик стоструко стостручном камџијом. Посрће се.
Шиба челик стоструко стостручном камџијом. Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Охо! Баш није шала!... Турска тескера! Па још какви су страшни мурови, Да у свет бежи ко се уплаши!... ГЛАВАШ (преврће писмо у рукама): Читати, бако, нисам учио; И не треба ми!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пропала генерација! Искварио се наш свет, господине, омекшао, пролукавио се, прошеретио се, бежи, неће да се бије! Е! богме, тако мора пропасти; ето сад мy гопе цела, ја, тако је то«.
све, збива, не појимајући зашто је цве то, зашто их је престрављена мати онако брзо покупила, потрпала на кола, па сад бежи с њима; зашто су они оставили своје огњиште, своје баштице, где су се још јуче весело играли! О, мали сиротани моји!
Гунгула и галама дизала се са свију страна: — Еј, бежи, погазиће те кола — чује се вика с једне стране. — Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила.
да ће и ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да бежи пред Турцима, те неће имати кад ни стоку да истера, јер како би иначе ова стока могла пасти Турцима у руке. — Но!
Их, како је овај нагрђен; не могу више да бројим. Бежи даље, бежи даље. Гле, овде десеторица на једној гомили, убиле их две гранате што су једна за другом удариле.
Их, како је овај нагрђен; не могу више да бројим. Бежи даље, бежи даље. Гле, овде десеторица на једној гомили, убиле их две гранате што су једна за другом удариле.
би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој, не бежи, малодушниче! Разгледај даље, разгледај боље ову крвљу и живчаним соком исписану слику. Мајсторска је ово слика.
Један турски фес помоли се из једне рупе преда мном, искочи човек и бежи; до њега из друге рупе помоли се други фес, трећи, четврти — читав низ фесова — Турци беже. Ми трчимо.
Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници.
Тада се десно од нас направи нека гужва. Извио сам се да видим... Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво.
А тамо нема врд-мрд. Испашћеш способан за вронту и утрапиће ти пушку. Него бежи док си читав!“ — Ево ти — заврши „Аждаја“ причу...
Једва су се некако објаснили. Али Пера је морао два дана да бежи од поручника, јер му је овај стално претио. У реконвалесцентном логору био је и Љубиша, звани „Филозоф“.
Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар. — Један је покушао да бежи и убијен је на пољани, а двојица су убијена у рову. — Откуда знаш! — запита командир. — По кукњави.
Све се искварило. Пред Крфом стационира енглеска, француска и италијанска флота... хиљадама морнара... Бежи, богати! Кад сам сутрадан стигао на Крф, на то су ми прво скренули пажњу...
— Ња! — упаде Лука. — Тако ниси мислио у Риму, кад си се нашао са оном зубатом и грбавом. — Бежи, молим те. Ем наказа, а уз то још и матора. Али ова... — Ево иду! — рече ми Тома. Окренуо сам се...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека. Ноћ испред њега бежи, а зорица Пред њега спеши, — пут му осветљује. Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи.
Намисли твердо, верно, па свершуј то. Без посведневне крепке воље К цели с’ не долази! Бежи време! Премудрост вечна управља вселеном! Силна јој љубов к тварма диханија; Ко сваком добру даје време.
Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи.
Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши. Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути.
— — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи.
што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче цичуће Штраус Гудало шимширово: удари, ето, киша. Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Стог бежи таква, маглена, прозирна, Да запамтим те увек такву исту, Као икону од зла што спасава. Распи се у прах кô звезда
Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер кô у бездан, у те се улива Дах стрепња, што ће уздахе
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Одлазак у свет авантуре у познатом интернационалном типу приче о животињи која бежи од окрутног господара, и којој се придружују и остале измучене животиње, конкретизован је у српској верзији одметањем
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале. Немо поток бежи — ко зна куда тежи! Можда гробу своме — мору хлађаноме? Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло.
“ ..Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...
Поноћ стаде од милине, Па у чуду само хуче, Гледајући две стотине, Како бежи и јауче... Две стотине војске њине... — Шта ћеш лепше?... Куда више?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИИ Ничег се не бој, у вечног ти уздање. Зашто ми, да бежим, зборе, Као што с неба тица бежи планини. Зли лук одапне свој И стреле пође му јек Тамом, јер погоди тај У срце невинога.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Видим: дошла и седи код куће. Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће. Шта ћеш, судбина таква! Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето,
Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. И онда она сасвим клону, паде. И поче да бежи, склања се. Диже руке од свега.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. на врбу и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, и бежи кући без обзира (ЖСС, 280). Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л.
Онда метне бели лук међу в. ракље и каже: »Кад ова главица проклијала, онда и мене грозница ухватила«, па бежи кући без обзира (ЖСС, 280).
Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279). Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може обавити око своје главе, па
баци на улицу и каже: »Ко ме узме, ко ме загризе, на њега рана, на мене здравље«, и бежи се безобзирце (СЕЗ, 40, 234). Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести опогањену к.
Ко пати од »жуте ране«, он на њу натрља о., баци га на улицу, и бежи без обзира: ко тај о. узме, на њега ће прећи рана (СЕЗ, 40, 234). О.
се корен ухватио, треба испод њега поставити бакрену калајисану тепсију — да испадне на њу кад при откопавању почне да бежи све дубље (СЕЗ, 65, 1952, 250, Поповци, код којих се околочеп зове »модра сјекавица«). Паламида (цірѕіум арвенѕе).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи. Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста кије, Густи бршљан да се вије. Ах, за мртве ко да мари?
Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана. о тој лепој малој Тици причају се чудне бајке: То душа мале кћери над гробницом миле мајке.
Ја знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи, Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у самоћи, И зашто с тугом чекаш празнично светли дан.
У мраку и у самоћи, Кад срце бурно куца и слатки бежи сан, И сузе и наде своје тамној повери ноћи, А сутра буди ведар, кô мајски ведар дан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Твоји зраци обухватају цео свет и све што си ти створило... Тама бежи када ти своје зраке разашиљеш; свет се весели, људи се буде и устају, јер си их ти подигло.
Сваки нас минут пење четири километра право у висину, а том брзином бежи Земља од нас. Ваља се нагнути над ова окна и посматрати је. Тако стоји у Бедекеру! Јесте ли се умирили? Погледајте!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!« Чаршија се затвара. Свет бежи кући. МЛАДЕН (пролази уз грчевити смех): Тако, браћо! Тако! Осветите ме. Главу за образ!
Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути! Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи. СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем...
Жиж, Парапута! ПАРАПУТА (отргне се од Јована и изван себе бежи по дворишту): Изгоре Парапута, изгоре! ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Извлачио је батине Риста, и дизала је руку на њега само мајка. Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци оставили полуотворену.
Људи се спуштали с таванских степеница у соби до њих, а човек пред прозором у по речи окрете да бежи. За трен ока је све било јасно, и све било ту. Три човека под маскама, двојица са секирама у руци.
То је она хладна и мокра месечева светлост на Тиси из које све бежи: ни мушица ни птица неће кроз њу да пролети. Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача.
Плете уже, пева, препуне му шаке кудеље, уже се уврће, дебело, чврсто, дуже и дуже. Па одједаред, кудеља стане да бежи, ужар не може да задржи, стане да му се уврће у руци само бедан канап, па пукне и канап, и ужару остало у рукама још
Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко. — Не осећам да је хладно.
Па се онда јави у њему потреба да промени место становања, да бежи некуда. Тражио је новац од Лексе, и претио јој ако не набави онолико колико њему треба за одлазак у Италију.
То дете, прво, носило се и родило у доба кад се госпа-Фила врло тешко навикавала на свога мужа, мислила да бежи, чак да се веша.
Биће да није ни сасвим здрава, болесни јој и отац и мајка... али и окром тога, кад почне севати оним лепим очицама, бежи!
Чамуња, бежи од људи, а став узима према онима који нису баш ништа криви, који су беспомоћни, али од којих он не може да утекне, и
„Сувише је много и страшно” — рекао би неко поштено и искрено, и јурнуо улицом даље, као да бежи од тога што је тако много и ужасно.
— смеје се учитељ. — Само, код њега су, изгледа, рђаво организоване лепе снаге: нити може да се откине и бежи, нити може да се помири и срдачно служи људима у месту где се нашао.
Не рекох ли ти малочас да Мимић не уме да бежи и побегне! — Свет, да, свима би нам требало, свима нама Србима који смо се овде доле стиснули као на дну цедиљке, у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који. Друго је са пешацима. Пешак не бежи, већ легне за прву ограду... — Јест, у теорији је тачно. А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну...
За нама припуцаше. Поднаредник Жика дојаха једнога коња и рече ми да се попнем. Какво узјахивање! — Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас. Онда потрчах. Митраљез са брега поче да клокоће.
Ово мало што има резервисано је... — Ипак извади кључ и откључа катанац. Уто се зачу труба на кршу. Цео свет поче да бежи као обезглављен. И наш магационер. Остадосмо сами. Чујемо где вичу: аероплан, аероплан!
Краљевски војник, непобедива мртва стража славне српске војске... — Отима се сиромах од смрти. Хтео би да бежи из овога пакла. Пронеће и њега сутра — говори трећепозивац.
— Ето... тако — изговорио сам речи грцајући. — Гррр-у!... Гррр-у! — Бежи одавде и чекај доле на путу. Ето, иду и предњаци. Ти јаши на челу... Не чекај мене!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ Да л' лети мој воз?
Протиче венама њиним мистично пролеће Где бежи љубичица, где различци се смеше; У линијама длана усевско спаваше цвеће; И крајње тајне духа руке очима реше.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо. Наједном, нестаде пута и испод дечакових ногу зевну понор.
Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет? Као да сам од себе бежи, окрете се и стаде трчати дечак низ планину, остављајући Месечев Цвет да блиста на врху Сребрне Горе, да нежан и
Крилати Белко поче и од сопствене сенке да бежи, у траве, све дубље, и све даље. Тако и на речну обалу изби. — Гле, какво сребрно чудо!
Од ње се ти не би ни пробудио. Оне ће заспати на тренутак. Тај часак ти улови, тргни им мараме с глава и бежи. Отму ли их — готов си. Умакнеш ли им за сто корака, даће ти за њих све што затражиш. У тим марамама је њихова снага!
Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи. Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку.
И, гле, чуда! Поче ђубре да бежи пред метлицом: појави се прво као марама, па као омања соба, чиста површина. Дечак настави да чисти, па кад је
Није преостало ништа друго до да се бежи. Људи су почели журно да скупљају ствари и алатке које ће понети у нови крај, а душа им се грчила при погледу на куће
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Славуј! Шта тражиш, друже? Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.
Славуј! Шта тражиш, друже? Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.
“ Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше, — бежи Иван како горско звере, док, бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике: на коњма га терати не могу; добре
Дмитар тражи да њему као старијем припадне коњ. Она му се не да ни гледати, тј. све време он бежи пред њом. 50 Влашић Радул је влашки војвода Радул ИВ (1495—1508).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И змије и гуштери и сваки живи гад бежи од њега нит се сми које прикоснути к њему, и волили би — вели — у ватру отпузати неголи под њега близу доћи.
Тако и где се год у ком дому находе многе књиге, измиче, и бежи одонуд свако ђаволско дејство и мачтање, свака привидна хавет клони се, не сми насртати на кућане и врло с добрим
Ал' ево јорданска вода познајући те тко си, те не прима те у себе, него бежи натраг и сухо овде остаје Море, како те виде, та сместа и пробеже.
Та кад ево, једна исто бездушна ствар познајући створитеља свога клони се и бежи, не сми те прихватити у себе, а еда би мени пророку твоме рекао да те ја не познајем, владико!
« ГАГАТАК Јерно Христос је и с каменом гагатком. Гагатак брани од змије; врло она боји се и бежи од тога камена. Изаради тога орао држи га у своме гњезду да не би змија се привукла поморити му орлиће.
Штоно је грех душевна смрт, како што нас о томе светује и уговара Исус Сирах, те вели: »Бежи човече од греха ка од присојне љуте змије, јер ако к њему се примакнеш, хоће те угристи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи. Тако жене; напротив, многи старији људи нису га баш најрадије гледали. Само духну на нос: „Хм! Јага, што је џимпир!
страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа света.
Овој су мађије!... Куче куде је водило оро?“ па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи. Али некако не може. Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко
“, а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи. И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно
одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџијска ћерка бежи у чорбаџијску кућу. И тако се понегде и тумачило.