Употреба речи безавичајности у књижевним делима


Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Монархији за владавине Марије Терезије половином XВИИИ века, срећно саобразио са својим књижевним виђењем човекове безавичајности - са књижевним моделом човека као бића у сталној потрази за изгубљеним завичајем.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Главни јунак је свуда равнодушни туђинац, што прераста у тему безавичајности новог човека. То је изврсно дело и по фактури и по виђењу света очима странца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности