Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила и то не из непристојности, већ просто због тепелука који тако безазлено блисташе, као да је Зајичар процватио, а кроз Књажевац протекла река од млека.
— Гледала сам природу — рече она безазлено. Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипрста и састави им врхове.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дете је: „добро“, „анђеоско“, „безазлено“, односно „неразумно“, „лукаво“, „себично“ итд.). Ова варијабле је операционализована низом од седам тврдњи које су
Атрибути који се приписују деци испитују се са осам ставки (нпр. „Дете је... себично, тврдоглаво, безазлено“ итд.). Став према мушком — женском детету испитује се помоћу три ставке.
схватање природе детета, односно да су у већој мери прихватили нову идеологију према којој је дете по природи добро, безазлено.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
(На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да ничу полусрушени градови
Матавуљ, Симо - УСКОК
И старац Мргуд и бабе смијаху се као и омладина. То безазлено, здраво весеље обузе и Јанка. Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Војислав Илић са извесном иронијом пише о томе добу »политичког авантијарства« и о »безазлено-херојском расположењу« наивнога нараштаја шездесетих година.
Милићевић, Вук - Беспуће
Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче, које појма нема да од бљеска њених очију и бисерја њезина смијешка мркне свјетлост над читавом
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја сам био већ зрео. Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како ће то бити?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срде... Јадниче мали! Ово су ти само први јади...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
светлости, обично немирне, наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и злослутно у исти мах.
— И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом. Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како га већ гледа неко налик на вука;
Попа, Васко - КОРА
обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Ето, дозволи да бар тако постоји и мој бог. — Значи, свак има свога Бућка — насмијем се безазлено. — Свак се забавља како зна и умије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство. И напослетку, другови су се ревносно чували.
Ћипико, Иво - Приповетке
којој је вјеровао, с којом је живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу игра се...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“? Они доиста могу и да не буду у традицији наше поезије и нашега језика, али при томе треба поставити и једно безазлено питање: које наше поезије и језика, којег њиховога вида, које традиције?
Зато с правом треба, на сваку тврдњу да нешто није у духу и традицији нашега језика и поезије, постављати оно безазлено питање: које традиције, јер њих доиста у свакој култури с дужим памћењем има више, и проблем затечене традиције у
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да би чезнули и певали дај мање Него што нам треба. Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада. Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
идеја, никаква »противзакона« помисао, никаква »недозвољена« страст, изгледало је у сумраку тако невино и безазлено као у малога рецимо — јагњета које још ниједанпут није ујело мајку за сису.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ. Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја сам се правио као да их не видим, и као да је то што они раде нешто сасвим обично и безазлено, на шта и не треба обраћати пажњу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји! — поче му се безазлено улагивати. У разговору с Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило.
Ћипико, Иво - Пауци
Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. Пребираше по њем и нађе њену слику. Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше. Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете. И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост краси.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Вукашин обукао његово одело, изгледао је као кепец према џину. Али тај џин био је безазлено поверљив као дете и способан за изванредно нежна осећања.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То, ево, са собом носећи ми, идем пробаљивати да видим: јесу ли лепогласовите с веровањем мојим, и с лебдењем безазлено с чиста срдца, неповодне нахеро с милокрвством к Богу и к својим ближњим, без кога ми душевног у себи зазора, — круто
Та није света црква пазариште, ни пехливанска шамата! ... На пијарца мирно и безазлено седећи нам ни буне ни ларме које а ни хуке, буке, нити икоје дреке ни вике што се овде свија и находи се свакојака